Ravnopravnost polova formalna - i dalje postoje stereotipi

Navedeno je da su, uprkos brojnim zakonskim promenama koje vode ka ravnopravnosti polova, žene i dalje nedovoljno zastupljene u parlamentima širom sveta, odnosno samo 23 odsto.

Kada je reč o Srbiji, na panelu je rečeno da je u srpskom parlamentu 38 odsto žena, što Srbiju stavlja na 16. mesto u svetu po broju žena u skupštini.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ocenila je da se ravnopravnost posmatra na dva načina - formalno i u stvarnom životu, dodajući da su sve zemlje u regionu donele zakone koje omogućavaju muškarcima i ženama isto obrazovanje, plate…

"Prava su data, ali kada govorimo o realnom životu, nailazimo na barijere, čije razbijanje predstavlja najveću reformu. Mentalna reforma, odnosno iskorenjivanje nečega što je tradicionalno loše, a ukorenjivanje nečega što je dobro”, rekla je Cvijanović na panelu.

Navela je da se ne zalaže za društvo u kojem muškarci treba da budu iznad žena ili žene iznad muškraca, ističući da veruje u društvo gde svi imaju pođednake šanse.

Prema njenim rečima, u Republici Srpskoj propisane su kvote koliko žena mora biti zastupljeno na izborima, dodajući da na kraju izbora daleko manji broj žena bude i izabran.

"Ne možete nikoga naterati da glasa za žene, dakle kvalitet je u pitanju. Teško je naći balans, a ja sam za to da se bira po kvalitetu, a ne da žene moraju glasati za žene", rekla je Cvijanović.

Međutim, dodala je da žene nikada nisu jednako tretirane u kampanjama, navodeći lični primer da za razliku od muškaraca ona je morala pet puta više da vodi računa o tome "kako je obučena, kakva joj je frizura".

"Nepravda postoji, ali ova vas ne sprečava da radite, ali postoje i druge nepravde. O sebi sam čula razne stvari, razna vulgarna prozivanja, što ni za jednog muškarca ne možete čuti. Preživeli smo, drago mi je što će i moj primer pokazati da Republika Srpska daje priliku i muškarcima i ženama", nagaslila je Cvijanović.

PROČITAJTE I: Ministar Lončar obišao domove zdravlja, problemi - kasne dokumenta

Predsedavajuća Državnog komiteta za porodicu, žene i decu Azerbejdžana Hidžran Gujsenova rekla je da je do pre nekoliko godina i u toj zemlji bio mali broj žena kandidatkinja za neku od političkih funkcija.

Navodi da je razlog tome strah kod žene da će biti diskriminisane i gonjene, zbog čega je, ističe Gujsenova, država uvela telefonsku liniju na koju se mogu javiti žene koje učestvuju u izborima, a koje se suočavaju sa nekim od problema.

Podseća da je Azerbejdžan prošle godine obeležio 100 godina od davanja prava ženama da biraju i budu birane, što je za muslimansku zemlju ogroman uspeh i da u to vreme nisu morale da se bave feminističkim programima.

Dodaje da je u mnogim zapadnim zemljama to učinjeno kasnije, kao što su Amerika, Francuska, Švajcarska…

Predstavnica Odbora za socijalna pitanja Saveta Rusije Elena Bibikovna kaže da se u toj zemlji poslednjih godina sprovodi konkurs na kojem se biraju mladi lideri, dodajući da je ove godine od odabranih pobednika 15 odsto bilo žena.

"Biramo talentovne žene i formiramo sposobne kadrove. Te žene koje su pobedile na konkursu sada su postavljene na poslovima u sprovođenju izvršne vlasti ili u nekim kompanijama", navela je Bibikovna.

Dodala je da se i u Rusiji i dalje radi na uklanjanju stereotipa, i naglasila da žene u svim oblastima korak po korak ostvaruju uspehe i rezultate.

Direktorka Regiononalnog centra frankofonih država za Centralnu i Istočnu Evorpu Reni Jotova kaže da ta organizacija okuplja 88 država na pet kontinenata, dodaje da je Srbija do prošle godine bila zemlja posmatrača, a od Smaita u Jerevanu postala pridružena članica.

"Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u parlamentima u svetu, taj procenat je 23 odsto, što je nisko. Ruanda je jedina zemlja koja ima više žena u parlamentu nego muškaraca, oko 61 odsto", ukazala je Jotova.

Izvršna direktorka sekotra Telekoma Srbija Jana Ljubičić ocenila je da je od 2012. do danas urađeno mnogo na zakonodavnom okviru, te da je danas oko 38 odsto žena u parlamentu, kao i da su žene na vodećim funkcijama u zemlji.

Smatra da država sada pruža ženama šansu da napreduju, pozivajući se na svoje iskustvo, čak i u onim sektorima koji "tradicionalno pripadaju muškarcima".

Odbornica u Skupštini grada Beograda Draginja Vlk istakla je da je važno kako se žene predstavljaju u društvu, a pre svega kako sebe vide i kakav model imaju u svojim porodicama.