AMFITEATRI i učionice filoloških fakulteta, u kojima nastavu slušaju budući nastavnici srpskog jezika i književnosti, biće na jesen poluprazni. Trend da se sve manje maturanata prijavljuje za fakultete koji školuju za nastavnike, a posebno za nastavnike srpskog jezika, na fakultetima se primećuje nekoliko poslednjih godina, a u ovoj generaciji, koja ima još manje maturanata nego prethodne, upisne kvote jedva su do pola popunjene.

Mesta je ostalo i na budžetu, a na studije srpskog jezika, a posebno srpske književnosti, upisao se ko god je hteo, bez obzira na broj bodova. Bilo je dovoljno da ima trojke iz škole i da je bar nekoliko pitanja na prijemnom odgovorio tačno, da stekne minimalnih 30 bodova za samofinansiranje. Na nekim studijskim programima, iako je ostalo mesta na budžetu, pojedini su se upisivali na samofinansiranje, jer nisu uspeli da skupe 50 bodova, što je zakonska granica za budžet.

Pročitajte još - Više đaka hoće na zanat nego da uči informatiku

Tako je na grupi za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu predviđen upis 120 brucoša, a indeks su na kraju uzela samo 53 studenta. Još je teža situacija na grupi za srpsku književnost i jezik, jer je na predviđenih 120 mesta upisano tek 45 svršenih maturanata. Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom, nekada jedan od najtraženijih studijskih programa Filološkog fakulteta (jugo-svetska ili srpsko-svetska književnost) umesto predviđenih 65, upisalo je svega 25 studenata.

SLIČNO STANjE NA SVIM UNIVERZITETIMA Kao u Beogradu, slično je i na drugim filološkim katedrama. Svugde su bolje popunjene kvote na stranim jezicima, sa kojima je širi izbor zanimanja, nego sa srpskim jezikom i književnošću, koji se vezuju uglavnom za prosvetu.

Ovakva situacija posledica je, sa jedne strane, toga što mlade sve manje interesuju književnost i čitanje, a sa druge, to što je teško pronaći posao u prosveti i što su plate veoma male.

Prof. dr Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da su egzistencijalni razlozi ključni.

- Dece je sve manje, gase se odeljenja, a samim tim i potreba za novim prosvetnim radnicima. Jedan profesor radi u dve, tri škole da bi imao pun fond časova - kaže prof. Marković za "Novosti".

- Kada se profesor srpskog jezika i književnosti zaposli u školi, njegov radni vek je 45 godina, pa se nova radna mesta retko otvaraju. Mladi grčevito odmeravaju mogućnosti zapošljavanja i ovakve argumente uzimaju u obzir.

Naša sagovornica objašnjava da profesori na fakultetu, i kada im stigne generacija lošijih đaka, ne spuštaju kriterijume, te da će ovakvi akademci morati više da se potrude tokom studija, ali da neće izaći sa manje znanja.