Hrvatski f-16 u trci sa srpskim migovima

HRVATSKA će za svoje Ratno vazduhoplovstvo najverovatnije od Izraela kupiti 12 polovnih aviona F-16 tipa “barak”. Iako ova vest još nije zvanično potvrđena, poznato je da je vrednost posla oko pola milijarde evra, a da će za ovaj novac Hrvati dobiti modernizovane letelice sa naoružanjem, dva simulatora, borbenu obuku pilota, kao i garancije izraelske države. Prispećem flote F-16 u Hrvatsku 2022. godine, srpska avijacija, čiji će glavni stub biti deset modernizovanih “migova 29”, dobiće, uz Mađarsku, najopasnijeg takmaca u susedstvu.

Iako čelnici balkanskih država to negiraju, regionalna trka u naoružavanju uveliko traje. Ona je najvidljivija u hrvatskoj nabavci “pancerhaubica” velikog dometa, ali i srpskom odgovoru kroz kupovinu domaćih „nora B-52“. Opremanje modernim pešadijskim naoružanjem u obe vojske uveliko je u toku, kao i na planu borbenih vozila, oklopnih sredstava i raketne tehnike.

Za balans moći na Balkanu ključni će biti period do 2020. godine. Srbija će do tada imati u punoj snazi sve vazduhoplovne kapacitete, a iz Rusije će joj biti isporučeni tenkovi i borbena vozila. Do tada će biti poznat i epilog dogovora sa Moskvom oko nabavke raketnih sistema PVO, koji će ojačati kišobran nad našom zemljom.

PROČITAJTE I:NOVE UNIFORME U VOJSCI: Sloboda i čast na rukavu

Poznavaoci vojnih i bezbednosnih prilika na Balkanu napominju da prevaga na nebu zavisi od kvaliteta modernizacije i kvaliteta ugrađene opreme na nabavljenim avionima.

General u penziji Branko Bilbija ističe da će eskadrila modernizovanih “migova”, koji će već ove godine biti na raspolaganju Vojsci Srbije, biti apsolutno sposobna da parira svim vazduhoplovstvima iz okruženja.

- Nabavkom “migova” ojačaćemo zaštitu vazdušnog prostora, objekata i jedinica. “Migovi” koje smo dobili kao donaciju Rusije, posle modernizacije i modifikacije dostići će “4 plus plus” nivo. To znači da će samo konstrukcija i pogon “migova” ostati nepromenjeni, ali će sve ostalo biti u skladu sa savremenim zahtevima. U “migove” će biti ugrađen radar čija će upotreba, zavisno od refleksivne površine, biti moguća i do 250 kilometara, što je više nego duplo u odnosu na postojeće mogućnosti.

Hrvatska je u procesu obnove avijacije birala između četiri mogućnosti, od čega je najatraktivnija bila ponuda novih aviona švedskog proizvođača “gripen”. Da izbor padne na polovne izraelske letelice, presudna je bila cena (400 miliona evra manje), ali i državne garancije Izraela. Poznavaoci vazduhoplovstva, međutim, upozoravaju da je Izrael prema svojim potrebama u ove avione uneo niz modifikacija, stvarajući “hibride” skupe i komplikovane za održavanje.

HRVATSKA BEZ "MIGOVA"

HRVATSKA vojska nedavno je otpisala četiri aviona “mig 21”, a ostalih osam letelica istog tipa gotovo je neupotrebljivo. U vojnim krugovima ove zemlje već duže vreme govori se o riziku da, s obzirom na loše stanje “migova”, nebo nad Hrvatskom ostane nebranjeno. U tom slučaju Zagreb bi morao da obavesti NATO da je avijacija prizemljena, a zaštitu hrvatskog neba, uz nadoknadu, preuzela bi Italija.