Donorska kartica, kroz razgovor s porodicom

CIVILIZACIJSKI i kulturološki nivo jedne evropske zemlje i njenog zdravstvenog sistema meri se brojem transplantacija sa umrlog pacijenta - piše u Helsinškoj deklaraciji Saveta Evrope iz 1986. U Srbiji, od početka godine, nije urađena nijedna takva transplantacija. Da li nas to čini lošijima ili civilizacijski nedovoljno razvijenima? Ne. Ipak, nezamislivo mali broj donora u Srbiji, svega 2,5 na milion stanovnika, posledica je, smatraju eksperti, nedovoljne informisanosti, ali i predrasuda. Sve to zajedno s postojećim zakonskim rešenjem komplikuje situaciju.

Donorska kartica predstavlja inicijalnu saglasnost čoveka da njegovi organi, u slučaju moždane smrti, mogu biti donirani nekome sa liste za čekanje. Prema aktuelnom zakonu, kartice nisu obavezujuće, pa i u slučaju najgoreg životnog scenarija završnu reč daje porodica. Jasno je da je transplantacija jedina grana medicine za koju je neophodna apsolutna saradnja s građanima. Zato je i cilj kampanje Ministarstva zdravlja i "Hemofarm fondacije" "Produži život" da tu saradnju ojača i priču o doniranju postavi kao temu od izuzetnog društvenog značaja.

- Ovom kampanjom želimo da poručimo da ni medicinski napredak, ni poboljšanje ekonomskog rasta, ni savršena tehnološka opremljenost, pa ni promene u zakonodavstvu, ne mogu doneti veći broj transplantacija bez visoke društvene odgovornosti i visokog stepena građanske solidarnosti - govori Nenad Milojičić, načelnik Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja. - Najvažnije je da građani postanu svesni da odlukom o doniranju organa spasavaju i produžavaju život drugom građaninu svoje zemlje. I da je ovakva vrsta nacionalnog jedinstva mnogo važnija od bilo kakvih političkih deoba.

Naše klinike imaju dobre, edukovane lekare, pet transplantacionih centara, ali nedostaju donori. Ukoliko bismo, umesto jedva tri, dostigli broj od 10 donora na milion stanovika, to bi značajno promenilo sliku.

- Izuzetno je teško prići članu porodice koji je izgubio svog najbližeg i pitati ga za stav o doniranju. To kod nas rade specijalno obučeni timovi lekara. Kažu da je proces dobijanja saglasnosti mnogo lakši kada je porodica o tome razgovarala s preminulim za života ili znala za njegovu odluku. Zato smatramo da je važno da ljudi prvo shvate veličinu tog čina i da u sledećem koraku o tome obaveste porodicu - kaže Milojičić.

U ovom trenutku na listama za novo srce i jetru nalazi se po 40 imena, na bubreg čeka njih 700. Oni zavise od društvene odgovornosti, svesti i savesti svojih sugrađana. Lekari procenjuju da je dvadeset puta veća šansa da nam, tokom života, bude potreban organ, nego da postanemo donor. Verske zajednice, uključujući i SPC, podržavaju donorstvo.

NOVINARKA MAJA ŽEŽELj: ISPUNjENjE

AKO znam da to može da produži život, i to ne samo jednoj osobi, onda je potpuno bespredmetno da se sve završi sa mnom. Pre saobraćajne nesreće, posle koje su mi izvadili slezinu, bila sam aktivni dobrovoljni davalac krvi, pa s obzirom na to da sad ne mogu biti davalac, donorska kartica je bila jedini način da ispunim svoj osećaj humanosti. Odluka o potpisivanju bila je stvar porodičnog razgovora, a čudnim spletom okolnosti moj suprug je potpisao donorsku karticu nekoliko sati pre nego što ću ja završiti u bolnici sa dijagnozom sepse.