Klinci slika i prilika rijalitija

VESTI o nasilju među mladima i upozorenja stručnjaka da su nam deca sve brutalnija postale su svakodnevica. Slučajno, ili ne, gotovo u isto vreme kada su se dve učesnice jednog rijaliti programa tukle, nekoliko devojčica brutalno je prebilo drugaricu na pločniku pored Hemijske škole u Kruševcu. Vršnjačko nasilje, uslovljeno je mnogim faktorima, od porodice do televizije. Stručnjaci ukazuju na to da često proističe iz ugroženosti i uskraćenosti, zlostavljanja i zanemarivanja. Film i televizija ga prikazuju kao igru ili fikciju pa nasilje dobija druge, čak "privlačne prizvuke".

I bez rijalitija deca dobijaju malo onoga što priliči njihovom uzrastu, što ih umiruje i čini boljim, podstiče na lepše. Prema rečima psihologa Prvoslava Plavšića, istraživača medija i komunikacija, licemerno je zatvarati oči pred onim što čine odrasli, pa i deci najbliži, da bi se kasnije, laički ili "stručno", iščuđavali nad ponašanjem dece.

- Deca su naša slika i prilika, a televizija postaje sve više iskrivljeno ogledalo, gde je i sam pojam "rijaliti" nešto uvrnuto - ukazuje Plavšić. - U "Kodeksu deca i mediji" iz 1993. godine jasno se naglašava da eksplicitne scene nasilja, instruktivni kadrovi u vezi sa delinkvencijom, drogom, alkoholom, ne smeju da se emituju kada se očekuje da će pred TV ekranom biti najmlađi. Nažalost, nasilje na ekranima je postalo pravilo, a ne izuzetak.

Prema rečima našeg sagovornika, deca lako prihvataju i podražavaju televizijske programe, pa i rijalitije, jer su dostupniji od bilo čega drugog, uključujući i sport, rekreaciju, umetnost, putovanja... Slične poruke nalaze se, kaže Plavšić, i u spotovima nekih poznatih pevača, tuče, grubosti do perverznog zadovoljstva ili pretvaranja.

Stevica Smederevac, načelnik službe za nadzor u okviru Regulatornog tela za elektronske medije, ukazuje da zakonodavac preventivno polazi od toga da takvi sadržaji rijaliti programa mogu negativno uticati na mlade, pa je u martu ove godine donet niz pravilnika koji se bave zaštitom mentalnog, duhovnog i fizičkog razvoja maloletnih osoba.

- Uloga regulatora je u prevenciji, a ne sankcijama, a to se radi kroz razgovore, sastanke, dopise sa emiterima i rešavanju problema u hodu. Nepotrebno se stvara slika o nama kao nekome ko treba da kažnjava - kaže Smederevac.

Kako ukazuje, od 2009. godine do danas, izrečeno je 38 mera zbog onoga što je emitovano na rijalitijima. Vulgarnost, govor mržnje, golotinja, neki su od razloga.