Arkanovi tigrovi na udaru tužioca

TUŽILAŠTVO za ratne zločine započelo je predistragu protiv nepoznatih pripadnika Srpske dobrovoljačke garde (SDG) zbog indicija da su počinili ratne zločine. Predistraga se vodi za navodne zločine počinjene tokom ratnih operacija u Bosni i Hercegovini, 1992. i 1993. godine.

U Tužilaštvu za ratne zločine rekli su nam da po zakonu ni o jednoj istrazi, pa ni o ovoj u vezi sa SDG, ne mogu da daju nikakve informacije. Da se "otvara priča" o Arkanovim "tigrovima" obelodanio je odlazeći tužilac Vladimir Vukčević, koji je rekao da je pri kraju njegovog mandata Tužilaštvo za ratne zločine počelo da istražuje aktivnosti garde iz vremena rata u bivšoj državi.

Kako nam je rekao Borislav Pelević, general i zamenik komandanta Srpske dobrovoljačke garde, o toj temi dva puta je razgovarao sa tužiocem Vukčevićem.

- Rekao mi je da postoje indicije da su pojedinci počinili ratne zločine, ali i da za to nema dokaza. Odnosi se na neke događaje posle 1993. godine. Od kraja rata, do danas, nijedan član SDG nije optužen za ratne zločine. Ukoliko se pojavi dokaz da je neki gardista to uradio, ja sam prvi za to da se on kazni - priča za "Novosti" Borislav Pelević.

Prema njegovim rečima, od svih gardista jedino je komandant Željko Ražnatović Arkan bio optužen i to pred Haškim tribunalom 1997. godine.

- Ali i to je bilo iz političkih razloga, da se ne bi umešao u rat protiv terorista na

Pelević ističe da je isto uverenje tražio i od našeg Tužilaštva za ratne zločine. To je bilo pre nekoliko meseci u vreme njegove kandidature za predsednika Svetske kik-boks federacije, koju su protivkandidati osporavali nazivajući ga ratnim zločincem.

- Imam oba uverenja da se protiv mene ne vodi istraga - navodi Pelević. - Kao svedok odbrane na suđenju Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću u Hagu, nijednog trenutka nisam čuo da je bilo ko od tužilaca ili sudija pomenuo da je neko od gardista počinio ratni zločin. Istražnim organima stojim na raspolaganju ako su se sada pojavili dokazi za to.

- Dolazili su kod mene iz kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i objasnio sam im sve što ih je interesovalo - priča Ulemek. - Odgovorno tvrdim da nikada ništa na svoju ruku SDG nije niti je smela da radi. Sa nama su neprestano bili vojska i policija i svakog zarobljenog odmah bi preuzimali. U BiH smo otišli na poziv Radovana Karadžića. Odmah smo stavljeni pod nadzor Ratka Mladića. Oni mogu da nađu lažne svedoke i da tako vode istragu. Oni to uvek mogu, a to se i dešavalo. Svedočili su lažni svedoci, jer dokaza nema.

ČEKA SE NOVI TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE

PREDISTRAŽNIM postupkom će i u slučaju Srpske dobrovoljačke garde, kao i u svim ostalim, do daljeg rukovoditi dosadašnji tužilac Vladimir Vukčević, koji je 1. januara trebalo da ode u penziju.

Vukčević čeka da Narodna skupština, na predlog Vlade, donese odluku o njegovom razrešenju. Kako nam je objašnjeno u Republičkom javnom tužilaštvu (RJT), ne postoji zakonski rok za izbor vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, a ukoliko Vukčević bude razrešen, a v. d. novog tužioca ne bude postavljen, Tužilaštvom će rukovoditi neko od njegovih zamenika, najverovatnije Milan Petrović.

Inače, neki mediji su juče objavili da je za novog v. d. tužioca postavljena Snežana Stanojković, takođe jedan od Vukčevićevih zamenika i dobra prijateljica republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. RJT je posle nekoliko sati ovu informaciju demantovao.
(V. C. S.)

ISPITUJE SE KO JE I ZBOG ČEGA POBIO 43 OSOBE

U BIJELjINI je tog aprila 1992. godine stradalo ukupno 43 muslimana, što civila, što pod oružjem, jer još nije bila formirana Armija BiH kao regularna vojna sila bosanskih muslimana u građanskom ratu.

Ovo nam kaže bijeljinski advokat, koji brani Ratka Mladića u Hagu, Miodrag Stojanović, a koji je početkom devedesetih radio kao sudija u tom gradu.

- Stradanja tih ljudi su se poklopila sa dolaskom Dobrovoljačke garde u Bijeljinu, ali se ne zna da li su oni odgovorni ili neko drugi - objašnjava Stojanović. - Zločini su se dogodili u podrumu kuće poznatog bijeljinskog mesara Redžepa Šabanovića, gde je pronađeno 11 tela. Tu je bio i jedan od punktova zelenih beretki. Možda najpoznatija žrtva u Bijeljini je bio ugostitelj Asim Fidahić, koji je imao kafić i nestao je. Kasnije je pronađeno njegovo telo. Takođe, ubijena su i dva brata Izića, od kojih je jedan bio lekar. U Bosni se vode istrage zbog ovih smrti protiv N. N. izvršilaca, tako da se još ne može tvrditi da li iza njih stoje pripadnici Srpske dobrovoljačke garde.

(S. J. M.)