Kvadrati nam nisu na broju

NI deset godina nakon petooktobarskih promena, država nema kompletnu evidenciju o svim nekretninama i njihovim vlasnicima. Ne samo što joj nije poznato šta sve poseduju njeni građani i preduzeća, već ni svoju “imovinsku kartu” nije u stanju da ažurira. U Republičkom geodetskom zavodu, međutim, kažu da je katastar nepokretnosti završen za 91 odsto teritorije Srbije, a da će preostalih devet odsto biti u knjigama za manje od godinu dana. Takođe, kako navode, svim državnim institucijama dostupna je baza podataka RGZ uključujući i Ministarstvo finansija, koje priprema novi zakon o porezu na imovinu.

Nedavno je, naime, ministarka finansija Diana Dragutinović, izjavila da bi novi propisi o porezu na imovinu i ranije bili doneti, ali da to nije bilo moguće jer katastar nepokretnosti u Srbiji nije kompletiran. I novi zakon će kako je istakla biti privremen dok se ne ustroji jedinstvena svojinska evidencija na celoj teritoriji. Država bi iz katastra, a u svrhe razrezivanja nameta mogla da dobije recimo podatke o tome koliko nepokretnosti pojedinac ima u svom vlasništvu. Jer, nije isti porez ako se u nekretnini živi, ako su članovi porodice prijavljeni na toj adresi ili je to samo nepokretnost, koja služi za odmor, rentiranje...

- Naša baza podataka dostupna je svim institucijama i dostavljamo ih kada se od nas to traži - kažu u RGZ. - U našoj evidenciji su podaci o zemljištu, objektima, posebnim delovima zgrada, kao što su stanovi, garaže, poslovni prostor i naravno o vlasnicima. Dakle, na jednom mestu nalaze se i tehnički podaci o parcelama i objektima i o vlasnicima kao i o teretima poput hipoteka.

Izrada katastra privodi se kraju i time će konačno, posle više od pet decenija, Srbija na jednom mestu imati podatke o svim nekretninama i njihovim vlasnicima. Za građane to znači veću vrednost njihovih kuća, stanova, imanja, pravnu sigurnost, mogućnost upisa hipoteke, a za kupce nekretnina to je garancija da neće biti prevareni. Za državu to znači tačnu inoformaciju o tome šta poseduju pojedinci, šta preduzeća, a šta ona sama. Sredinom 2011. godine podaci u katastru biće dostupni i preko Interneta.

U glavnom gradu bilo je najviše problema oko izrade katastra zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Ova jedinstvena svojinska evidencija ustrojena je za opštine Novi Beograd, Vračar, Stari grad, Savski venac, Rakovicu, Zvezdaru, Palilulu, Ovču, Sopot, Lazarevac i Mladenovac. Trenutno su u završnoj fazi katastarske opštine Mirijevo, Višnjica i Voždovac. Na javnom uvidu su opštine Kneževac i Veliki Mokri Lug, a do kraja godine planira se početak izlaganja za Čukaricu.

Najčešći problem, koji otežava upis prava na nepokretnostima, jeste nekompletna i nevalidna dokumentacija na osnovu koje se zahteva upis. Jer, decenijama se, zbog takozvane društvene svojine, o tome nije vodilo računa. Građani još nemaju ni dovoljno izgrađenu svest o važnosti upisa nepokretnosti. Takođe, u RGZ savetuju građanima da na teritoriji gde je ustrojen katastar ažuriraju promene.