Dejan Andrejić: Nađite telo da sahranim sina

Očajan, umornih očiju, priča u ponedeljak Dejan Andrejić, otac nestalog dečaka iz sela Majilovac, povodom DNK potvrde Biološkog fakulteta u Beogradu da pronađena lobanja pripada njegovom sinu.

- Meni niko ništa ne govori, pa i ovo su mi javili novinari - ogorčen je dečakov otac, čija je supruga Marina u pritvoru zbog sumnje da je ubila malog Đorđa. - Svi pričaju da je majka ubica, a ja se pitam odakle im dokazi za to. Mi smo 18 godina zajedno i u to ne verujem. I ne mogu to da prihvatim. Ona će sada biti osuđena, ali znam da država mora da radi svoj posao. Marina je vodila računa o deci i bila je dobra majka.

Đorđe Andrejić (13) je krenuo sa majkom Marinom 22. jula u baštu, koja je nekoliko kilometara udaljena od Majilovca. Dečaku se od tada gubi svaki trag, a majka se vratila dva dana kasnije. Od tada, Marina je nekoliko puta menjala svoju priču o tome šta se tačno dogodilo. Među poslednjima je ta da je ona dečaka udarila motikom i poslala kući, ali ne i ubila.

Tada počinje višemesečna potraga za nestalim Đorđem. Više od 400 policajaca, žandarma i lovaca bezuspešno su pretraživali seoske atare. Tek 24. oktobra, lovci su pronašli u šumi ljudsku lobanju, na mestu gde je Marina nekoliko puta ukazivala da je udarila sina. Iako je i tad deo terena nekoliko puta detaljno prečešljan, niko ništa nije našao.

- Rekao sam i ćerki da su potvrdili da je pronađena lobanja Đorđeva - kaže Dejan Andrejić. - Prvo što me je pitala bilo je kako to da ga nisu našli ranije i jesu li sigurni da je to on. Ne znam šta da joj kažem, jer ni meni ništa više nije jasno. U šoku sam. Srce je tu i nije mi svejedno. Ne daj Bože nikome da se ovo dogodi. Kad bih mogao, ja bih zamenio glavu sa Marinom da vidim šta to ona zna. Tražim samo istinu.

I dok pokazuje Đorđevu fotografiju naslonjen je na dečakov bicikl. Od kad ga nema, kuća je pusta.

- Bio sam u petak kod supruge, ali ne možemo ništa ni da pričamo - objašnjava Andrejić. - I ćerkica je tražila da je vidi, ali još nismo dobili odobrenje od Centra za socijalni rad. Eto, i ljudi sada svašta pričaju po selu. Samo se slade tuđom mukom. Ali, bolje mi je da ćutim i da ne isterujem pravdu. Neću da se svađam sa komšijama, svako ima svoje mišljenje.

Među onima koji su pronašli ljudsku lobanju, za koju je DNK analizom potvrđeno da je pripadala dečaku, bio je i Živoslav Matejić, lovac iz Majilovca. Kako kaže, da je znao, išao bi na drugu stranu brda.

- Čovek koji je vodio našu grupu, Zoran Petrović, primetio je nešto u travi - priča Matejić. - Odmah je viknuo i pozvao nas da dođemo i vidimo šta je našao. Nismo očekivali da ćemo nešto naći, mada je bio tu neki loš predosećaj, jer smo znali da idemo na teren koji smo već pretraživali. Kada smo videli da je ljudska lobanja, niko nije prišao, već smo odmah zvali policiju. Kosti glave bile su položene na levu stranu lobanje. Mi nismo mogli da kažemo da li je to Đorđeva ili ne. Samo da pretpostavimo.

Iako mnogi misle da će se DNK analizom staviti tačka na misteriju nestalog dečaka, pojedini Majilovčani ne veruju u njegovu smrt. Pričaju da je dečak živ. Njihovu teoriju, kako kažu, ni jedna analiza ne može da opovrgne.


UTIHNULO SELO

MIRNO je bilo u ponedeljak u Majilovcu. Meštani nisu hteli mnogo da pričaju o rezultatima sa Biološkog fakulteta. Odmahuju rukom, kažu, ne tiče ih se više ništa.

Za njih je ovo i dalje misterija, kojoj nema rešenja a ni kraja. Više neće ni da se predstave, objašnjavaju da se ovako nešto nije dogodilo decenijama u nazad i da strah i dalje ne napušta kuće. Ispred kuća svako je nešto radio, koriste lepo vreme a kada vide novinare odmah se povlače unutra.

- Nemamo šta više da kažemo. Kad ništa ni mi ne znamo - objašnjava Petar Šomić. - Sada svi sve znaju, svako ima svoju priču. Samo pokušavamo da se vratimo u normalu i da više ne mislimo o tome. Naša deca treba normalno da žive, a ne da se plašimo da ih puštamo noću same.

Mnogi meštani Majilovca i dalje su rešeni da ne odustanu od potrage za ostacima tela ne bi li se na ubistvo Đorđa Andrejića konačno stavila tačka.