Čekaj, da samo zapišem

GRAĐU za legendarni "Rečnik srpskog žargona" Dragoslav Andrić, pesnik i prevodilac skupljao je punih 30 godina. Žargone je tražio svuda - tamo gde se okupljaju mladi, u diskotekama, na stadionima, periferijskim kafanama, svadbama i vašarima, cirkuskim šatrama, u lovu, ribolovu, među skitnicama, u školama i na fakultetima, među narkomanima i zatvorenicima. Veliku pomoć pružili su mu brojni "spoljni saradnici" opskrbljujući ga svežim materijalima. Ključnu ulogu u objavljivanju drugog obogaćenog izdanja imala je Andrićeva supruga, glumica Radmila Andrić.
- Čini mi se da je žargonske izraze skupljao celog života - kaže nam Radmila. - Voleo je neobične stvari. Uvek ga je zanimalo ono što ima neki duh. Od malih nogu voleo je humor i ono što donosi radost i veselje. Rečnik žargona za njega je bila neka vrsta bekstva od surovne stvarnosti, a sakupljanje reči igra.
* Kako je pronalazio žargonske izraze?
- Voleo je da zapisuje reči. Sad nalazim toliko papira, da prosto ne znam kako da se izvučem iz tog materijala. Bojim se da ne bacim nešto što je vredno. Žargon je za njega bio poput nekog živog bića koje nije htelo da se povinuje krutim jezičkim pravilima. Te fore i fazone kojima se služe mladi urbani ljudi nazivao je decom jezičkog greha. Nije ga mrzelo da kad čuje neki zanimljivi izraz, zamoli sagovornika da ga ponovi više puta da bi ga zapisao. Nije se libio da zaustavi čoveka na ulici kada bi u prolazu čuo nešto što bi ga zainteresovalo. Uvek mu je bilo drago kad su ga povezivali sa delikventima. Često je odlazio u Padinsku Skelu. Jednom prilikom upravnik zatvora mu je rekao da su za njega vrata uvek otvorena, a Dragoslav mu je uzvratio: "Da li u oba pravca".
* Kada je doneo odluku da se posveti prikupljanju žargonskih izraza?
- Ne znam. To je valjda došlo spontano. Kao što pesnik dobija inspiraciju, tako se to i njemu javilo.
* Šta ga je vuklo ka tome?
- Nemiran duh. Dragoslav je prosto bio jedan nemiran duh, uvek je nalazio izlaz. Bio je vrlo optimističan, nikad nije imao padove. Sve nas je pokretao. Govorio mi je stalno da tražimo nove prostore, da se bavimo nečim lepim. Od detinjstva je bio takav, nemiran, stalno je nešto izvodio i izmišljao. Bio je vrcav, maštoglav. Nikad nije dozvoljavao da bilo koja tema dobije ozbiljnost. Bio je kao vulkan.
* Koliko je materijala stavio u Rečnik a koliko je građe ostalo van korica?
- Ušlo je sve ono što je smatrao da treba da uđe. Bio je vrlo profesionalan.
* Koliki je vaš doprinos u svemu tome?
- Ja sam u početku samo čitala to što on radi i smejala se. Ali poslednjih godina intenzivno sam učestvovala u njegovom radu. Dragoslav je imao odlične saradnike, jer nije lako napraviti rečnik od 16.000 reči. Odaborao je ljude koji su mu pomagali da izraze složi, da ih uazbuči, tako da mi je ostavio potpuno sređenu knjigu. I ovaj, kao i prethodni rečnik ilustrovao je slikar Radomir Zečević. Kad je otišao, sve je bilo spakovano. Sve je sam osmislio. Kad se to desilo, morala sam samo da to dovedem do kraja. Ostalo je da se rečnik, prelomi i štampa. Dragoslav je želeo da rečnik bude objavljen u dve knjige. Stalno sam mu govorila da to nije dobro, jer će retko ko hteti da kupi obe knjige. Bio je uporan, ali je na kraju ispalo po mome.
* Koliko je želeo da vidi svoj Rečnik žargona?
- Mnogo. Ali, eto...
* Opišite nam njegovo raspoloženje kad je došao do novih rešenja?
- Blistao je. Oči mu zacakle, i kaže: "Čekaj, čekaj da zapišem, da mi ne pobegne". Bio je jedino ozbiljan kad je pisao pismo u kojima se bunio protiv politike, protiv poreza koji mu se nisu dopadali.
* Koliko vam nedostaje?
- Mnogo. Sve je sada tamno okolo, zato se najbolje osećam u ovoj kući, gde je prisutna njegova snaga. Obično je ljudima teška noć, a meni je teško jutro. Nedostaje mi Dragoslavljeva energija. Vezivala nas je ljubav i prijateljstvo i što se išlo dublje, sve je to bilo jače. Ulazili smo jedno drugom u misli. Zajedno smo se radovali. Dragoslav svima nedostaje. I srpskoj kulturi nedostaje njegov duh. Neko tako vrcav, kao što je bio on.

REČNIK RIMA
Posledlnjih godina Dragoslav je radio na rečniku rima -kaže Radmila. - To je težak posao, treba pronaći reči koje se rimuju u padežu. Ostalo je more kutija prepunih tih kartona i kartončića. uvek je nešto zapisivao. Danju, noću. Probudi se, upali svetlo i zapisuje. Nije bio čovek koji sedi za stolom i piše. Za kompjuterom je bio samo ako je sređivao neke stvari ili pisao pisma. Novine je čitao samo dok užina. Mislio je da je to gubljenje vremena. Sve je delovalo kao velika igra, jer je radio posao koji je veoma, veoma voleo. Nije znao šta da radi, ako ne radi.

BOGATA OSTAVŠTINA
U poslednjoj godini života Dragoslav je objavio deset knjiga. Kao da mu se žurilo da one što pre izađu. Iza njega je ostalo dosta radova koje tek treba da objavim - kaže Radmila. - Pripremam za štampau "Antologiju američkog humora od Marka Tvena do danas" u četiri velike knjige, zatim neke knjige o šahu, njegovu "Svaštaru", jedan njegov pozorišni komad za decu...