Srbi sve više zavisni od kompjutera

DANjU spava, noću luduje - za kompjuterom. Iz sobe ne izbija. Jede kada mu, i ako, donesu. Ni za šta, osim igrica, ne zna i ne želi da zna. Roletne su mu zakucane, na svetlost reaguje kao đavo na krst. Ne kupa se, ne brije, ne šiša... Najčešće ima od 20 do 25 godina.

Ovo je profil osobe koja pati od bolesti modernog doba, grozomornog hikikimorija, kako su nedavno ovu pojavu krstili Japanci. To je poremećaj ponašanja koji se javlja uglavnom kod mladića, a karakterišu ga nedostatak interesovanja za bilo šta, želje za učenjem, druženjem, radom...

U Zemlji izlazećeg sunca od ove bolesti pati 264.000 ljudi, a u narednim godinama, ako se ništa ne preduzme, Japanci će „slaviti“ milionitog hikikiromaša. Ko zna, možda će ga prigodno i nagraditi - novim kompjuterom.

Brzinom putujućeg mejla „zaraza“ se širi i Starim kontinentom - slučajevi ove bolesti zabeleženi su u Francuskoj, Španiji, Italiji, Nemačkoj... U Americi su takođe primetili slične društvene defekte, ali se sa njima bore kao i sa gojaznošću - nikako.

Mi, naravno, kada su negativne konsekvence modernog društva u pitanju, ne kaskamo za svetom. Novi trendovi i vidovi zavisnosti koji su poslednjih godina preplavili planetu, nisu zaobišli ni Srbiju. Kod nas je zabeleženo desetak slučajeva ovakve bolesti.

- Bledo lice, kosa do pojasa, majka mu je doturala hranu, godinama nije izlazio iz zamračene sobe. Po ceo dan je spavao, a noću je sedeo za kompjuterom. To je najekstremniji primer sa kojim sam se ja susreo - kaže dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar u Kliničkom centru Srbije, specijalista za bolesti zavisnosti.

- Mladići koji se nađu u ovakvom problemu vremenom počnu da se plaše svake komunikacije i prisustva drugih osoba. Što je, izolovano gledano, jedan od simptoma šizofrenije. Tog momka sam izlečio tako što sam ga vratio na sviranje gitare koju je ranije odlično svirao, ali za koju je vremenom izgubio interesovanje.

Stručnjaci se slažu da postoje faze u razvoju zavisnosti od interneta. Prvo eksperimentišemo da vidimo šta je to, onda povremeno upotrebljavamo internet, zatim sledi redovna upotreba i, na kraju, dolazi do zavisnosti.

- Roditelji treba da odlože detetov kontakt sa kompjuterom za što kasnije životno doba - smatra sociolog Irena Kolaković. - Jer, roditelji kako dete raste gube mogućnost da ga spreče. Potom pokušavaju posle više godine upotrebe da mu oduzmu to zadovoljstvo i tu nastaju konflikt i tenzija koja se gotovo uvek završava „pobedom“ adolescenta koji bira kompjuter kao zadovoljstvo.

Najpraktičniji savet za preventivno delovanje ukoliko kod roditelja postoji bojazan da bi njihovo dete moglo da se „navuče“, dao je dr Ivan Dimitrijević.

- Roditeljima savetujem da izvuku žicu iz kompjutera dok dete ne odraste kako bi moglo da se nauči socijalnim, društvenim pravilima realnog života, pa tek onda da kao tinejdžer sedne za kompjuter. Ili, ako to smatraju neprimerenim ili misle da će njihovo dete kasniti u razvoju za drugom decom, neka obavezno imaju uvid od početka za šta se koristi kompjuter. Moj savet je - red zabave, red informacija, red učenja.