Milan Ponjiger praznike provodi u bolnici

PRAZNIČNE dane trogodišnji Milan Ponjiger provešće na Odeljenju ortopedije Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Dečak se, kako su nam rekli rođaci, uspešno oporavlja. Sve je veseliji, a omiljena zabava su mu kamioni i automobili.

Hrabri mališan preživeo je početkom decembra porodičnu tragediju. Njegov otac Palko, s njim u naručju, skočio je sa šestog sprata vojnog samačkog hotela, trenutak pre nego što je odatle, iz, zasad nerazjašnjenih okolnosti, pala dečakova majka. Na svu sreću, mali Milan prošao je sa prelomima ruku i nogu.

- Priča sa nama i igra se svaki put kada ga posetimo - priča Miroslav Meleg, dečakov brat od tetke. - Ne pita kada će kući, a psiholozi su nam savetovali da ga ne podsećamo na nesreću. On voli da priča i sarađuje sa svima. Trudimo se da nam susret sve vreme protekne u igri. Vozimo po krevetu automobilčiće i kamione, sudaramo se, zaobilazimo... Činimo sve da ga oraspoložimo, skrenemo mu pažnju i izbegnemo moguće bolno pitanje: gde su mama i tata i kada će da dođu. Psiholozi su nam rekli da će staratelj, kada bude određen, o celom događaju pričati sa dečakom, kad za to bude vreme i na način koji je najbolji za njega.

Inače, cela uža rodbina dečaka, sada je "pod lupom" centara za socijalni rad u Beogradu i Šidu. Stručni tim, u kojem se nalaze socijalni radnik, pravnik i psiholog, treba da donese odluku o starateljstvu. Dok se to ne dogodi, Centar za socijalni rad Zvezdara proglasio se privremenim starateljem.

- Želja naše porodice je da bude kod moje majke, ali mi ne odlučujemo o tome - objašnjava Meleg. - Svi smo bili na razgovoru. Moja majka i brat bili su u Šidu, a ja u Beogradu. Pretpostavljam da će napraviti neki zajednički izveštaj i na osnovu njega doneti odluku.

I dok nadležne službe odlučuju o sudbini trogodišnjaka, o kojem brine gotovo cela Srbija, mali Milan dane provodi u bolničkoj sobi. Zbog gipsa na rukama i nogama ne može da se mnogo pomera. Oporavlja se uz igračke i drugare iz sobe, koji se trude da ga nasmeju i oraspolože. Miljenik je zaposlenih, ali i mnogih građana čije interesovanje za njegov dalji život ne jenjava. Zovu, raspituju se, a doskora su donosili i poklone. Centar za socijalni rad, međutim, zabranio je posete dečaku, osim rodbini, kao i donošenje poklona.

- Jednom me je pitao gde su mu mama i tata - priča Meleg. Bio sam zbunjen. Nisam znao šta da mu kažem. Sada se trudim da na svaki način izbegnem to pitanje.