Hakeri - heroji ili projekat tajnih službi?

DA li su „Anonomusi” zatresli i Srbiju. Hakerska grupa koja je izvela veliki broj napada širom sveta ovih dana dospela je u centar pažnje domaće javnosti, kada je jedan od “virtuelnih gerilaca” srušio nekoliko sajtova državnih institucija, političkih partija i kompanija.

Prestupnik ili mladi čovek koji se bori protiv nepravde, tek zbog ovih akcija uhapšen je G. V. iz Pančeva, koji je oborio sajt Ministarstva pravde i na njegovo mesto postavio poziv na bunt protiv političara. Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, izjavio je tim povodom da je otkrivena cela grupa domaćih “Anonimusa”:

- Uhapšeni se tereti za krivično delo sabotaže. Prikupili smo dovoljno dokaza, ali smo i potpuno razotkrili takozvanu ćeliju “Anonimusi Srbija”. Međutim u policiji su već dan kasnije saopštili da uhapšeni G. V. nije član „Anonomusa Srbije“, već da je u pitanju jedan od najvećih hakera u Srbiji, koji je veoma cenjen među svetskim „Anonimusima“.

I pored toga što je G. V. prekršio zakon, njegovo hapšenje izazvalo je buru negodovanja na Internetu. Dok, s jedne strane, popularnost ideja “Anonimusa” raste, nije mali broj stručnjaka koji smatraju da je ovaj pokret zapravo samo projekat vodećih tajnih službi, sa ciljem da “pomogne” u samorazotkrivanju problematičnih hakera širom sveta! A, prema Milanu Kovačeviću, beogradskom stručnjaku za informatičku tehnologiju i Internet administratoru, recept za tako nešto je jednostavan:

- Na početku je raširena ideološka forma o borbi protiv globalizma i nepravde, koja je zbog velikog planetarnog nezadovoljstva brzo prihvaćena, naročito kod mladih ljudi. Posle centralnih “Anonimusa”, finansiranih od tajnih službi, širom sveta okupile su se manje nezavisne podgrupe “Anonimnih”, uglavnom mladih ljudi sa istom ideologijom.

Kovačević ukazuje da se “Anonimni”, tako, nekada bore protiv političara, nekada protiv banaka i korporacija ili za slobodu Interneta...

- Ipak, hakerskim napadima većina se sama otkrije, zbog čega je u poslednje vreme uhapšeno mnogo članova “Anonimusa” širom sveta - kaže Kovačević. - Šteta koju naprave nije toliko velika i ona se toleriše, ali se zato ubrzo otkriju grupe počinilaca, posle čega slede hapšenja.

Kovačević, kao i većina stručnjaka u ovoj oblasti, smatra da će napada na sajtove i hapšenja hakera, poput ovog u Srbiji, biti i dalje, sve do uvođenja kontroverznog AKTA sporazuma, koji, po mnogima, označava kraj slobode na internetu.

A kada se sporazum usvoji kroz zakon, dobićemo takozvani uniformisan internet, koji će provajderima omogućiti da blokiraju pristup određenim sajtovima, aplikacijama i skidanju fajlova, odnosno da filtriraju celokupan saobraćaj. U toj varijanti, ističe Kovačević, hakerski napad će biti teško izvodljiv, ali ne i nemoguć.

Jer, obaranje nečijeg sajta predstavlja najjednostavniji oblik hakovanja, a srpski “virtuelni napadači” su pokazali da su talentovani još 1999. godine.

- Srpski hakeri nisu u top-klasi, ali nisu ni za potcenjivanje, što se videlo još za vreme NATO bombardovanja. PTT je tada dozvolio besplatan pristup Internetu, pa su mnogi, iako su imali “preistorijsku” dial-up konekciju, uspeli da upadnu i obore veliki broj američkih sajtova - priseća se Kovačević.