Uskoro pravilnik o prisluškivanju

HILjADE telefonskih brojeva i internet-adresa svakog dana meta su prisluškivanja. Samo BIA, po sopstvenom priznanju, dnevno ostvaruje uvid u 1.300 brojeva i mejl adresa.

Mada impozantna, ova cifra je duplo manja nego lane, a osim Bezbednosne agencije, uvid u razgovore imaju i MUP, vojne bezbednosne službe, ali i privatna lica, koja druge prisluškuju protiv zakona. A takvih prisluškivanja, veruje se, ima na desetine hiljada.

Do sada se, praktično, nije znalo ko sve koga prisluškuje i kojim uređajima, a većina operatora fiksne i mobilne telefonije nije vodila čak ni evidencije o presretnutim razgovorima ili kontroli listinga. Da bi se stvari postavile na mesto, Ministarstvo trgovine i telekomunikacija oformilo je radnu grupu koja će, do 18. februara, završiti radnu verziju pravilnika koji reguliše tehničke uslove prisluškivanja i čuvanja podataka.

- Pravilnik će definisati koje karakteristike oprema za presretanje treba da ima, koji su to podaci koje nadzor i zadržavanje podataka treba da sadrži, i slično - kaže Nataša Kilibarda iz Sektora za elektronske komunikacije i informaciono društvo u Ministarstvu.

Ujedno, stvoriće se tehnički uslovi za zaštitu onih podataka koji se prisluškuju i evidentiraju. Pravilnik će precizirati koju opremu i frekvencije službe mogu da koriste, ali i koji tačno podaci mogu da se kontrolišu.

Objašnjavajući o čemu je zapravo reč, Jadranka Joksimović, predsednik Odbora za kontrolu bezbednosnih službi, kaže da pojedini telekomunikacioni operatori ne ispunjavaju zakonske obaveze, pa nisu obezbedili neophodne tehničke i organizacione uslove za zakonito prisluškivanje:

- Time se negativno utiče na funkcionisanje sistema bezbednosti u Srbiji, jer se to odražava na sposobnost ovlašćenih organa da sprovode zakon i adekvatno odgovore na bezbednosne izazove, uključujući i kriminal.

Naime, član 122 Zakona o elektronskim komunikacijama precizno definiše da je operator dužan da o svom trošku obezbedi tehničke i druge uslove. Najvažniji korak je donošenje podzakonskih akata.

- Tako će se omogućiti nadležnima da zaštite bezbednost građana, a istovremeno će se sprečiti nezakonito presretanje i uvid u lične podatke - kaže Joksimovićeva.

Dakle, bezbednjaci će moći lakše da ”ulove” one koji nezakonito prisluškuju, pa čak i da to spreče. Ovaj pravilnik očekuje se nekoliko godina, a u poslednje dve rađene su čak četiri verzije, pojašnjava Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

- Prošlogodišnjim nadzorom rada četiri provajdera imali smo prilike da vidimo svašta - kaže Resanović. - Naloge za uvid u telefonske listinge, osim suda, davali su i tužioci, direktori vojnih službi, pa čak i sudski veštaci! Odluke su često bile bez obrazloženja i za njih nije bilo zakonskog osnova. Pojedine službe direktno su, čak, kablom bile povezane s operatorima.

Poštovanjem propisa, i donošenjem ovog pravilnika, ubuduće ne bi trebalo da bude ovakve ”anarhije”.