Rizici korišćenja interneta i mobilnog

GRAĐANI Srbije samo na najpopularnijoj društvenoj mreži ”Fejsbuk” imaju bar 2,8 miliona profila, a internet svakodnevno koristi više od polovine ukupnog stanovništva. Oni svakog dana na mreži ostave na hiljade informacija o sebi, uključujući i osetljive lične podatke. To može da dovede do širenja najrazličitijih dezinformacija, “izvoza” podataka, krađe identiteta, ali i para sa bankovnih računa.

Dostupnost informacija koje korisnici interneta seju za sobom na mreži do alarmantnog stanja dovela je ionako loše čuvane podatke o ličnosti. Ionako, matične brojeve i druge lične podatke, kako se procenjuje, koristi i čuva čak 300.000 državnih institucija i privatnih preduzeća u gotovo milion baza podataka. Lagerovanje “brojki” nedovoljno je uređeno propisima, što će Srbija morati da reši na svom putu ka Evropi.

Prema Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije, samo oštri propisi mogu sprečiti zloupotrebe, koje pored interneta nastaju i zbog toga što postoje stotine hiljada kamera za video-nadzor, što telefonski operateri pristupaju podacima...

Da je internet teren na kome su informacije o njegovim korisnicima “na izvol’te”, potvrđuje i predsednik Društva informatičara Srbije Nikola Marković. On podseća da se uvidom u njegovo kretanje na internetu može saznati gotovo sve o čoveku - njegovo zanimanje, okruženje, navike...

- Građani dnevno u svom kretanju ostave na milione digitalnih tragova - objašnjava Marković. - Svako od nas razgovara mobilnim telefonom, “kači” se na internet, plaća platnim karticama, ostavlja komentare na društvenim mrežama, često ne razmišljajući da tako nadohvat ruke ostavlja osetljive podatke o sebi.

Građani nisu ni svesni kome sve ostavljaju podatke. Najčešće seju matične brojeve, datume i mesta rođenja, ali i podatke iz pasoša, zdravstvenih knjižica, bankovnih računa, kao i informacije o bolesti, krvnoj grupi, bračnom stanju... Pored državnih ustanova, to čine i u prodavnicama, bankama i privatnim firmama.

Najviše, međutim, boli kada zloupotrebom brojeva i pinova iznenada zaduva promaja na računu u banci. Koliki je to teren za zloupotrebe, svedoči gotovo sedam miliona platnih kartica građana Srbije, od čega je milion - kreditnih. One su najčešća meta hakerskih napada, koji zahvaljujući onlajn kupovini, neopreznim korisnicima nanose nenadoknadivu štetu.

ČIP NIJE GARANT

META zloupotreba mogu biti svi građani, bez obzira na stepen korišćenja savremenih tehnologija. Na to ukazuje sve češće korišćenje elektronskog identiteta građana koji čak nemaju ni nova, čipovana lična dokumenta.