Politika: Stečajem do drugog dela?

JEDAN broj zaposlenih u „Politici a.d.“ protestovao je u petak u Cetinjskoj ulici, tražeći neisplaćene zarade, ali i zahtevajući da se Vlada aktivno uključi u rešavanje problema u „Politici“. Zatražili su i smenu zastupnika državnog kapitala u „Politici“ Jovana Simića.

Predsednik Samostalnog sindikata Miodrag Obradović najavio je da će, ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni, obustaviti rad, što znači da ni novine neće biti štampane.

- Ne želimo da se, kao do sada, nanosi nenadoknadiva šteta nečemu što je temelj srpskog društva. Ako se ogluše o naše zahteve, organizovaćemo široku društvenu akciju za spas „Politike“ od propadanja - poručio je Obradović.

Radnici su zatražili i da odgovaraju svi koji su ih doveli na ivicu stečaja.

Da osnova za strah od stečaja ima smatra i Milorad Gušavac, bivši direktor „Politike a.d.“. On procenjuje da bi to bio jedini način za nove vlasnike da dobiju pravo da se bave uređivačkom politikom.

- Ugovor sa VAC bio je takav da se oni bave samo finansijama, a mi uređivačkom politikom i imenovanjem glavnog urednika lista „Politika“ - kaže Gušavac, za „Novosti“. - I novi vlasnici imaju 50 odsto kapitala, tako da ne mogu da nas preglasaju i utiču na uređivačku politiku ako im mi sami to ne dozvolimo. Jedini scenario mogao bi da bude da država dozvoli stečaj, pa da „Ist medija grupa“ ispod vrednosti kupi „Politiku a.d.“ i postane jedini vlasnik kapitala, odnosno cele kuće.

Nada se, ipak, da se to neće dogoditi. Jer „Politika a.d.“ može da posluje pozitivno. Problem su, kaže, samo dugovanja iz prethodnih godina. Počeo je na naplatu da dospeva i kredit od sedam miliona evra, pa i mnogi drugi računi.

Gušavac smatra da nijednog trenutka od kada je stigla ponuda VAC-a po pravu preče kupovine, nije bilo interesovanja da „Politika a.d.“, u većinskom vlasništvu države, otkupi taj udeo.

- Držali su 20 dana ponudu u fioci i četiri dana pre isteka poslali zahtev za razjašnjenje ponude. To nije ništa drugo nego nezainteresovanost - kaže Gušavac. - Naravno, kada kupujete firmu, preuzimate i njene obaveze i dugovanja, a u slučaju „Politike“ ona nisu tajna. Tačno se zna kolika su dugovanja, a kolika potraživanja „Politike“. O tome ne mogu da govorim, jer je reč o poslovnoj tajni.

O kreditu, koji je glavni finansijski problem „Politike a.d.“ govorio je u petak i naslednik Gušavca na direktorskoj funkciji Zefirino Grasi.

- Štamparija, koja je stub „Politike“ u finansijskom smislu, radi punim kapacitetom, ali ne može da naplati svoja potraživanja. Na red je došla i otplata kredita uzimanih za kupovinu opreme i to „Politika a.d.“ ne može da izvede bez pomoći države - rekao je Grasi.

DAČIĆ TRAŽI DA SE UTVRDI ISTINA O KUPOVINI „POLITIKE“

PREISPITATI SVA VLASNIŠTVA

BUDUĆI premijer Ivica Dačić rekao je u petak da se slaže da treba preispitati sve navode i utvrditi punu istinu o kupovini „Politike“:

- Postojeća Vlada Srbije nije u ovome učestvovala, a ja kao zamenik premijera apsolutno nisam konsultovan na tu temu. Važno je da se u vlasničkom smislu zna ko je vlasnik svih medija u Srbiji. Jer, ako u poslovnom svetu želimo da znamo ko stoji iza koje firme, logično je da znamo i ko drži medije. Ne smatram da je loše ako je vlasnik neko od domaćih biznismena, preko firme koja je formirana u Rusiji, samo ne vidim razlog da se to krije.

Dodao je i da će se zalagati da se utvrdi puna istina.

- Ne znam ko stoji iza kupovine „Politike“, ali nije problem da policija to sazna. Važno je i da nadležni državni organi, koji se bave registracijom poslovnih transakcija, reaguju i saopšte ko je vlasnik. Ukoliko ima nekih nepravilnosti onda moraju da reaguju pravosudni organi i policija.

* * * * * * * * * * *

SAOPŠTENJA I PRAVDANJA

SVI SU ZNALI

PRE više od pola godine, na smešan ili tragikomičan način, najavljeno je da će jedan beogradski tabloid kupiti i „Politiku“ i „Novosti“! Ta senzacija, da polupropali list, bez kapitala, čiji je gazda ležao u zatvoru i još duguje silne milione za neisplaćene poreze, mogla je da se izvede samo uz pomoć ljudi iz vlasti. I ta grupa ljudi iz vlasti je to, preko svojih piona, pokušavala i da izvede. Držani su razni sastanci u Beogradu, Beču, Esenu, Minhenu, pravile se šeme, pa se od te primitivne i sulude kombinacije - odustalo. Mogu sada neki da izdaju saopštenja o tome da ništa nisu znali - a u njihovim kabinetima držani su sastanci. Galame da nemaju nikakve interese - a imaju. Da iza njih ne stoje partije - a stoje. Istina je: ceo državni vrh, računajući predsednika i premijera i prve garniture partija, znali su da se pregovara o prodaji, preprodaji, kupovini, otimačini ili kako god to nazvali, dve moćne medijske kuće. Znalo se to u svim privrednim klubovima. Znalo se to u svim beogradskim novinarskim krugovima.

Očekivalo se, ipak, da će pobediti razum, pravo, demokratija, nacionalni interesi, kulturna misija, i da će država - ipak ona! - sprečiti alavost, prepotenciju i zloupotrebu vlasti i partijskih pozicija grupe koja je to smišljala.

Iznenadni udar na „Politiku“ razočarao je sve koji su u to verovali.

Ako se zna da su isti scenario pisali, istom rukom, i za „Novosti“, onda je ozbiljno pitanje: šta su sve, stvarno, smerali? Govoriti o demokratiji a sprovoditi diktaturu - to je u Srbiji na ivici realnosti i stvarnosti!

Poraženo je, ovom podzemljaškom operacijom, pre svega, srpsko novinarstvo koje je već prošlo kroz crnu fazu privatizacije, u kojoj je upropašćeno više od 400 medija! Ako se ovakvi tajni udari izvode na velike kuće, šta da očekuju male, koje su već gurnute u suterene?

* * * * * * * * * *

KAKO JE I ZA ŠTA SVE ODOBRENO 120 MILIONA EVRA KREDITA SVETSKE BANKE „FARMAKOMU“

SAM SEBI GARANT ZA MILIONE

Kako je „Novostima“ potvrđeno u predstavništvu ove korporacije, inače članice grupacije Svetske banke, reč je o korporativnom kreditu, za čiju realizaciju garantuju najveće firme iz samog koncerna.

- Sredstva koja je odobrio IFC su već iskorišćena za refinansiranje starih obaveza koncerna „Farmakom MB“ - kaže za „Novosti“ Slobodan Brkić iz predstavništva Međunarodne finansijske korporacije, ističući da IFC uvek, pa i u ovom slučaju, prati kako se koriste odobreni krediti.

Brkić negira da su sredstva iz ovog zajma bila namenjena za kupovinu srpske medijske kuće.

- Kredit svakako nije bio namenjen, niti iskorišćen za kupovinu „Politike NM“ - tvrdi Slobodan Brkić.

Interesantno je da je, u vreme potpisivanja zajma prvi čovek šabačkog „Farmakoma MB“ govorio da su pomenuta sredstva odobrena za „širenje poslovanja ove kompanije i otvaranje novih radnih mesta“.

- Imamo pet rudnika koji su izvanredni i već naredne godine ćemo ih pustiti u rad - rekao je, prilikom potpisivanja ugovora sa IFC, 16. oktobra prošle godine Bogićević.

Inače, ukupna vrednost projekta „Farmakom MB“ procenjena je na 166 miliona evra, za period od 211. do 2013. godine. Tako bar stoji na zvaničnom sajtu IFC. Na pitanje „Novosti“ kako je moguće da se, prema zvanično dostupnim informacijama, „Farmakomu“ na raspolaganje stavlja 100, a da kasnije dobija čak 120 miliona evra, Brkić odgovara:

Ukupno je odobreno 120 miliona, od čega je kredit od 40 miliona evra dobijen od IFC, a 80 miliona evra od poslovnih banaka.