Kredit od 25 miliona evra za Prokop

RADOVI na izgradnji železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu konačno se nastavljaju na proleće, a deo novca za ovaj projekat, u iznosu od 25 miliona evra, obezbeđen je iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Premijer Ivica Dačić u ponedeljak je potpisao ugovor o državnoj garanciji za ovaj zajam sa Abdulvahabom al Badeom, direktorom Fonda. Prema rečima premijera, "Železnice Srbije" su kredit dobile po veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine. Dačić, međutim, nije želeo da precizira rokove za završetak radova.

- Ministar Mrkonjić je tako govorio o rokovima za Koridor 10, pa je onda meni rekao da će da se povuče kad se završi taj koridor, a onda sam video da on taj rok malo odugovlači - našalio se premijer. - Nadam se da što se tiče Prokopa nećemo imati nikakva obećanja koja kasnije neće moći da budu realizovana. Ministarstva saobraćaja i finansija sada već rade na drugoj fazi tog projekta.

Beogradski čvor, čiji je Prokop deo, predstavlja centar železničke mreže Srbije i ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja.

- Kuvajćani zajam nisu uslovili time da njihove firme rade na ovom projektu - kaže za "Novosti" Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja. - Zahvaljujući ovoj zajmu Prokop će saobraćajno biti kompletiran. Ostaje nam izgradnja komercijalnih sadržaja na velikoj betonskoj ploči, koja prekriva koloseke i perone. Moja ideja je da država proda tu ploču zainteresovanim investitorima za oko 100 miliona evra i da onda sa tim novcem završimo kompletan beogradski železnički čvor i time oslobodimo Savski amfiteatar.

Prema rečima premijera Dačića, Prokop je samo prvi projekat koji će se u Srbiji realizovati u saradnji sa Kuvajtom. Postoje potencijali za saradnju i u drugim oblastima kao što su poljoprivreda, građevinarstvo ali i vojna industrija. Kako kaže premijer, obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada je zanemarljiv čak i za srpske okvire i iznosi svega nekoliko miliona dolara.

Premijer navodi da je interes i želja Srbije da se odnosi sa Kuvajtom kao i drugim arapaskih zemalja snažno razvijaju i da se obnove tradicionalne prijateljske veze koje su postojale u vreme bivše Jugoslavije.

Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je 1996. nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.