Nepravedno potisnuta: Zašto je važno da likovna kultura ne bude predmet drugog reda

Neformalno važi kao predmet za predah od "ozbiljnih" časova i popravljanje proseka. O njemu se govori bez dovoljno poštovanja. Potcenjuje se kao manje bitan od ostalih. I tako se, uz muzičko i fizičko vaspitanje, likovna kultura nepravedno potiskuje u drugi plan. Zanemaruje se činjenica da tamo gde je ona zapostavljena, iz školskih klupa izlaze mladi ljudi lišeni osnovnih (sa)znanja o umetnosti. Prenebregava se činjenica da ona oplemenjuje i pruža jedinstvene oblike izražavanja kroz koje deca usvajaju znanja, razvijaju kreativnost, komunikativnost i maštu. Zašto je još važno da se ovom predmetu podigne cena, da se približi đacima i predstavi kao privilegija koja proširuje vidike, razgovaramo sa Anđelkom Stojaković, profesorkom likovne kulture u Gimnaziji "Stevan Puzić" iz Rume.

Sagovornica "Života plus" smatra da bi za početak trebalo povećati broj časova. Trenutno, đaci opšteg smera u gimnaziji imaju samo jedan čas jednom nedeljno dve godine, a učenici društvenog smera isto toliko, ali tokom celokupnog školovanja.

Prednost je što likovno nije osmišljeno samo za talente, već tako da svi mogu da zavire u svet umetnosti i osete lepotu.

- Pošto sam po struci istoričar umetnosti, priznajem da veći akcenat stavljam na teoriju, ali se trudim da negujem talenat kod nadarenih. Međutim, biti talentovan za crtanje ili slikanje, ne znači i ostvariti odlične rezultate na času. Često je to mač sa dve oštrice. Sigurni u svoj dar, oni neretko zaboravljaju pribor za rad ili nezainteresovano ostavljaju sve za poslednji momenat - tvrdi Anđelka.

Kako u umetnosti ne postoji šablon, niti je poželjan, nijedan njen čas, kaže, nije isti.

- To zavisi od nastavne jedinice, koliko je bliska i zanimljiva deci, da li je izvodljiv rad u grupama. Trudim se da učenicima pružim što više vizuelnih informacija, da ih naučim da umeju da obrazlažu svoj estetski doživljaj umetničkih dela i spomenika kulture, samostalno koriste literaturu i internet za istraživanje, pišu eseje i prikaze dela, razvijaju kreativno mišljenje i teorijsko znanje primene u praksi. Nedostatak manjih gradova je što ne daju učenicima mogućnost da se uživo upoznaju sa delima velikih umetnika. Ali putem interneta, reprodukcija i knjiga, i najudaljeniji krajevi postaju nam bliski - objašnjava sagovornica.

A uvreženo mišljenje da likovno samo služi za popravljanje proseka tokom školovanja, razbija se u praksi. Nemaju, kaže, baš svi peticu.

- I to je ono što možda izazove prvi "šok" u susretu sa časom likovne kulture, kao i činjenica da mora da se uči istorija umetnosti, a ne samo crta. Smatram da je nedopustivo da neko izađe iz gimnazije, a da ne zna ko je bio Paja Jovanović, ili ko je naslikao "Mona Lizu", oslikao Sikstinsku kapelu. To je opšta kultura. A, ocene su rezultat rada, zalaganja, interesovanja, aktivnosti, verbalnog izražavanja u diskusijama estetske analize, ostvarenosti zadatka, originalnosti rešenja. Često im govorim da će definicije i jednačine zaboraviti, a da su likovna i muzička kultura, kao i književnost, nešto sa čim će se najviše susretati kada završe školu. Ono što ponesu iz nje pomoći će im da umetnost prepoznaju, naprave selekciju i sebi, a onda i drugima, svet učine lepšim - kaže Anđelka.

Ohrabruje to što je ove školske godine u rumskoj gimnaziji dvadeset učenika izabralo maturski rad iz likovne kulture. Na osnovu tema koje maturanti istražuju, ali i dinamike nastave, profesorka zaključuje da gimnazijalci vole da slušaju priče o umetnicima čiji su životi bili neobični, a ideje napredne. O onima koji su živeli za slobodu i odupirali se konvencijama. Gimnazijalci vole renesansu, modernu, Pikasa, Dalija, Fridu Kalo.

- Postoje u našoj školi mladi ljudi koji dokazuju da umetnost živi i u doba tehnologije i rijaliti programa, da je ona u stvari neprekidno trajanje, samo je treba pronaći, osetiti i u njoj uživati - zaključuje sagovornica "Života plus".

Sekcija za kreativce

Nadarena deca rumske gimnazije imaju privilegiju da učestvuju u radu likovne sekcije koju vodi naša sagovornica. Ali ona ne okuplja samo talente.

- Svi koji su kreativni i vole umetnost, žele da saznaju više od onoga što dobijaju na redovnom času, mogu da budu njen deo. Sada već tradicionalno učestvujemo na likovnom konkursu "Lubarda kao inspiracija", u organizaciji fondacije "Petar Lubarda" u Herceg Novom, pa je tako pre dve godine naša učenica Jelena Ognjenović osvojila Gran-pri nagradu na temu "Zaustavite rat - spasite svijet", kao i treće mesto na 47. Likovnoj koloniji Borkovac. Imamo lepu saradnju sa našim Zavičajnim muzejom i Gradskom bibliotekom. Učenici učestvuju u uređivanju hola škole, izradi scenografija i kostima za priredbe, a u toku je i tematsko oslikavanje kabineta - navodi profesorka.