Protein koji čuva rezervu gvožđa: Šta je feritin i zašto je važan za zdravlje organizma

Zbog nedovoljne količine gvožđa u organizmu, koji predstavlja esencijalni mineral, nastaju mnoge bolesti, a u narodu je od svih najpoznatija anemija. Kako organizam ne može da sintetiše gvožđe, hrana i dodaci u ishrani jedini su način za njegovo unošenje.
Brojne su funkcije koje gvožđe obavlja, ali je glavna prenos kiseonika svim ćelijama jer ulazi u sastav hemoglobina, supstance koja se nalazi u crvenim krvnim zrncima. Međutim, da bi organizam bio snabdeven dovoljnom količinom ovog minerala neophodna je pomoć specifičnog proteina - feritina.
Šta je feritin i zašto je važan za normalno funkcionisanje gvožđa u organizmu, a samim tim i za zdravlje, objašnjava specijalista interne medicine dr Svetlana Mirosavljević iz Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije:
- Feritin je protein koji predstavlja najvažniji depo, odnosno rezervu gvožđa. Po svojoj hemijskoj strukturi to je kompleks belančevine i gvožđa u specifičnom feri obliku. U našem organizmu najviše ga ima u jetri, slezini i ćelijama kostne srži, pa tu vezuje i skladišti gvožđe. Međutim, u određenim količinama ima ga i u mnogim drugim organima, kao što su srce, bubrezi, pluća, koža, creva.

Na koji način su povezani feritin i gvožđe?

- Oko 20 odsto feritina zapravo čini gvožđe koje je uskladišteno u ovom molekulu i obavijeno belančevinastom opnom. Čuvano u feritinu ovo gvožđe se aktivira u slučaju povećanih potreba u fiziološkim uslovima, kao što su, recimo, rast i razvoj ili trudnoća. Mobilisano iz feritina služi za izgradnju crvenih krvnih zrnaca, čime se omogućava održavanje normalnog funkcionisanja organizma. S druge strane, potpuno pražnjenje depoa gvožđa u feritinu vodi smanjenju stvaranja crvenih krvnih zrnaca, a potom i padu vrednosti važnog serumskog gvožđa i hemoglobina. Ukoliko se gvožđe ne nadoknadi, ispoljiće se jasna klinička slika anemije, poznata kao sideropenijska anemija.

Koji su simptomi njegovog odsustva ili smanjenja?

- Spektar tegoba koje mogu da ukažu na prazne depoe gvožđa u feritinu ili njegov nedostatak je vrlo širok. Zavisi od toga u kom stepenu je ispoljen nedostatak, odnosno u kom stepenu se onemogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Tegobe su opšte i nespecifične, a ispoljavaju se u vidu umora, opšte slabosti i gubitka apetita, lupanja srca, glavobolje, zujanja u ušima. Primetan je i pad intelektualnih funkcija, bledilo kože i sluznica, kosa i nokti postaju krti i lomljivi, a javljaju se i učestale infekcije. Kod hroničnih bolesnika, a posebno srčanih, može doći do pogoršanja srčane funkcije, ali i pogoršanja stanja celokupnog organizma, što ponekad može biti i fatalno. U svakom slučaju, poremećen metabolizam feritina može da bude uzrok, ali i posledica mnogih oboljenja, kako naslednih tako i stečenih.

Kako nedostatak feritina može da se ustanovi, a kako da se nadoknadi?

- Feritin se u krvi nalazi u maloj ali dovoljnoj količini za određivanje nivoa u organizmu. Njegov nedostatak se može nadoknaditi povećanim unosom gvožđa ishranom ili terapijom preparatima gvožđa. Naravno, sve ovo mora da kontroliše hematolog. U sklopu dijagnostičkih procedura neophodno je doći do osnovnog uzroka koji je doveo do pražnjenja depoa gvožđa u organizmu. Po otkrivanju uzroka bolesti mora se pristupiti odgovarajućem načinu lečenja.

Da li i povišene vrednosti feritina mogu da budu opasne?

- I višak gvožđa u organizmu izražen kroz povišene vrednosti depoa feritina uvek ukazuje na potencijalno ozbiljno stanje ili oboljenje. Ukoliko se analizom krvi tako nešto ustanovi neophodni su dodatni pregledi interniste. Ovde treba imati još nešto na umu. Referentne vrednosti se razlikuju u odnosu na pol. Kod muškaraca je količina depoa gvožđa u organizmu veća u odnosu na žene, jer ga one fiziološki gube tokom menstrualnog ciklusa.

Kod kojih bolesti su prisutne povišene vrednosti feritina u krvi?

- Mnoga patološka stanja i bolesti mogu dovesti do povišenih vrednosti feritina. Najpre su to urođene bolesti jetre, poznate kao hemohromatoza, Vilsonova bolest, nasledne sideroblastne anemije, ali i mnoge druge bolesti. Posebno su važni takozvani sekundarni, odnosno stečeni uzroci povišenih vrednosti gvožđa u organizmu. Ti uzroci mogu biti iz reda najbanalnijih, a javljaju se u situacijama samoinicijativnog uzimanja preparata gvožđa. Stečeni uzroci mogu da se jave i prilikom neadekvatnog lečenja anemijskog sindroma, jer nije svaka anemija posledica deficita gvožđa. Povišene vrednosti feritina se javljaju i kod gotovo svih autoimunih bolesti, maligniteta, kao i infekcija. Značajno visoke vrednosti imaju i bolesnici koji zbog prirode svoje osnovne bolesti često primaju transfuziju krvi.

Kako ove povišene vrednosti generalno deluju na organizam?

- Kada prevaziđe kapacitete skladištenja u organima u kojima se, inače, prirodno deponuje, počinje da se nakuplja u drugim važnim vitalnim organima, čime remeti njihovu funkciju. Zapravo, različite skladišne forme gvožđa u višku, u organizmu mogu da deluju toksično na naše vitalne organe, kao što su srce, bubrezi, pluća. Iz svega sledi zaključak da je balansiran odnos feritina i gvožđa izuzetno važan za zdravlje organizma.

Matične ćelije

Kod hematoloških bolesnika koji se podvrgavaju transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze, odnosno stvaranja krvnih ćelija, gotovo su neizbežne povišene vrednosti feritina. Zbog prirode bolesti i prethodnog lečenja koje zahteva čestu potporu u komponentama krvi, javljaju se u predtransplantacionom periodu. Ukoliko su vrednosti izuzetno visoke, mogu nepovoljno da utiču na ishod lečenja transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze. Za nepovoljan ishod u ranom postransplantacionom periodu, osim visokih vrednosti feritina, ili hiperferitinemije, rizik predstavlja i pojava češćih infektivnih komplikacija - navodi dr Mirosavljević.

Lečenje

Lečenje povišenih vrednosti gvožđa u organizmu predstavlja ozbiljan poduhvat. Terapija podrazumeva lečenje prvenstveno osnovne bolesti, kao i primenu lekova koji vezuju gvožđe u višku. Ovi medikamenti, poznati kao helatori gvožđa, treba da omoguće njegovu eliminaciju iz organizma. Međutim, problem je u tome što ova grupa lekova ima ozbiljna neželjena dejstva i brojne interakcije. Pa ukoliko su neophodni u terapiji, lečenje mora da vodi iskusan internista. Redovne analize krvi, praćenje vrednosti feritina, funkcije bubrega i jetre, obavezne su. Pojedini preparati zahtevaju kontrolu vida i sluha jednom godišnje - naglašava ovaj stručnjak.