Zbog otopljenja preti moždani udar: Ovi pacijenti su najugroženiji

TOKOM protekle sedmice službe hitne pomoći registrovale su povećan broj poziva pacijenata sa simptomima koji ukazuju na moždani udar. Lekari kažu da su tome doprineli promenljivi vremenski uslovi, stres, preležane respiratorne infekcije, ali i nekontrolisane hronične bolesti.

Doktorka Ivana Stefanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda upozorava da polovina od svih moždanih udara pogađa ljude od 45. do 59. godine života:

- Moždani udar nije samo bolest starosti kako se često misli. Zato je važno usvojiti zdrave životne navike, jer u 50 do 80 odsto slučajeva može da se spreči. To praktično znači da bi trebalo kontrolisati krvni pritisak, pogotovo ako već postoji hipertenzija, zatim proveravati nivo šećera u krvi i uzimati redovno terapiju za svako hronično oboljenje.

Nije svaki infarkt mozga fatalan, i može da se leči kako primenom odgovarajućih lekova, tako i mehaničkim uklanjanjem tromba. Ipak, svaki zastoj krvotoka u mozgu može da ostavi ozbiljne posledice.

Doktor Velibor Jolić, neurolog bolnice "Sveti Sava" kaže da se pacijentima kojima je zbog moždanog udara bio oštećen govor, predlaže dosledno sprovođenje logopedskog tretmana. Takođe, nezaobilazan faktor u oporavku je i fizikalna terapija, zbog čega je neophodno da se pacijenti motivišu i obuče za izvođenje vežbi.

- Moždani udar je i čest uzrok demencije i epilepsije, naročito u starijoj populaciji - kaže dr Jolić. - Zato pacijentima uvek naglašavam da i "blaži" moždani udar nije bezazlena bolest, već postoji razlog što se desio. Kod čak trećine bolesnika nakon moždanog udara može se očekivati depresija, apatija ili anskioznost i strahovi od ponavljanja tako neočekivanog i dramatičnog događaja.Nije manje značajno da su česti i poremećaji seksualnog života, kao i kontrole sfinktera što se neretko zanemaruje prilikom kontrolnih pregleda.

Da bi se sprečilo ponavljanje moždanog udara najbitnije je da se utvrdi njegov uzrok, a bolesnici da menjaju loše navike ukoliko ih imaju.

- Najčešći uzroci moždanog udara su bolesti velikih krvnih sudova glave i vrata, srčana oboljenja, bolesti malih krvnih sudova i raslojavanje zida krvnog suda - kaže naš sagovornik. - Osim lekova kao prevencije, kod onih pacijenata gde se proceni da su krvni sudovi vrata gotovo potpuno suženi, a bolesnik nema izraziti deficit, predlaže se hitna operacija tih krvnih sudova.

Dopunski pregledi su neophodni onda kada uzrok moždanog udara nije do kraja utvrđen ili su potrebna mišljenja i ispitivanja drugih specijalista u cilju kompletiranja lečenja i terapije.

- Najčešće su to pregledi kardiologa, vaskularnog hirurga, endokrinologa, hematologa, pulmologa, ali i drugih specijalista - kaže dr Jolić. - Kod mlađih osoba koje su preležele moždani udar uglavnom se sprovodi opsežnije ispitivanje uzroka, pa je potrebno kompletirati uzete rezultate za koje je često neophodno više nedelja radi analize.

RAZUMEVANjE

OPORAVAK funkcija posle moždanog udara zavisi od dela mozga koji je oštećen, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pre moždanog udara. Kod oštećenih govornih, odnosno jezičkih funkcija, stručnjaci ističu da je primećeno da se nešto brže oporavlja mogućnost razumevanja izgovorenog, od samog izgovora.