Budite oprezni ukoliko se odlučite za alternativnu medicinu: Čuvajte se nadrilekara! Evo na šta posebno treba da obratite pažnju

BILO da je prvi ili poslednji izbor, kad se već iscrpe sve metode konvencionalnog lečenja, alternativna medicina definitivno ima svoje mesto u terapiji, ali samo dok ne izađe iz okvira onoga što alternativa zaista podrazumeva, i zadre u nadrilekarstvo.

Ovaj pristup lečenju kod nas se još nedovoljno primenjuje, svakako manje nego u razvijenijim zemljama, možda i zbog toga što kod nas alternativne metode, i kad su zvanično priznate, "idu" na lični trošak, dok u mnogim razvijenim zemljama zdravstveni fondovi pokrivaju i alternativne metode lečenja.

IZBOR OBRAZOVANIH I BOGATIH

Čini se da je kod nas i više zloupotreba i "prodavanja magle" pod etiketom alternative, pa su valjda zato i ljudi oprezniji. Samo listajući oglase i reklame na raznim privatnim sajtovima i portalima, brzo se dođe do zaključka da više stotina kvazialternativaca i raznih prevaranata mešetari u zoni koju nepravdano definišu kao alternativna medicina.

Koliko je stanovništva kod nas okrenuto ka alternativi, pouzdano se ne zna. Ali, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tradicionalne načine lečenja koristi između 65 i 80 odsto populacije. U razvijenim zemljama alternativnoj medicini najpre su se okrenuli ljudi srednjih godina, visokog obrazovanja i dobrog materijalnog statusa, i to preventivno da bi što duže očuvali dobro zdravlje.

SAMO U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

U Srbiji je zvanično priznato 13 metoda prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije tradicionalnom medicinom. Od 2007. godine, kada je donet pravilnik kojim je Ministarstvo zdravlja regulisalo ovu oblast, broj ustanova i terapeuta sa dozvolama za primenu metoda alternativne medicine je varirao, najviše do blizu 200. Prošle godine je, prema podacima Ministarstva zdravlja, izdato 16 dozvola - 13 za akupunkturu, dve za homeoterapiju i jedna za fitoterapiju.

Svako ko razmišlja da se podvrgne nekom od tradicionalnih načina lečenja, trebalo bi najpre da se raspita da li je metoda za koju se opredelio zvanično priznata, i da li ustanova i terapeut imaju dozvolu za njenu primenu.

Takođe, po zakonu, metode i postupci tradicionalne medicine mogu se primenjivati samo u državnoj zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi koja je osnovana kao opšta ili specijalistička ordinacija, poliklinika, ambulanta za zdravstvenu negu ili ambulanta za rehabilitaciju.

Znači, sve one koji bez dozvole i zvanja, i van prostora zdravstvene ustanove, primenjuju "alternativne metode", trebalo bi zaobilaziti u širokom luku.

TERAPEUTI ISKLjUČIVO LEKARI

Iako tradicionalne, i metode alternativne medicine po zakonu mogu da primenjuju lekari: doktori medicine i stomatologije, farmaceuti i još neki profili medicinske struke sa viskom ili srednjom školskom spremom i odgovarajućom edukacijom iz oblasti alternativne medicine.

Osnivač privatne prakse, recimo, dužan je da u prostorijama, na oglasnoj tabli, istakne fotokopiju dozvole Ministarstva zdravlja za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine, zatim spisak zdravstvenih radnika sa kojima je osnivač zaključio ugovor o radu. A, za svaku od 13 priznatih metoda propisani su i uslovi vezani za prostor ordinacije, i opremu neophodnu za primenu metode.Takođe, za svaki instrument ili aparat, koji se koristi na pacijentu, mora da se obezbedi dokaz nadležne Agencije za lekove i medicinska sredstva da se radi o medicinskom sredstvu.