Bez slezine se živi, ali je imunitet ugrožen

UDARAC u stomak, pad ili saobraćajna nezgoda najčešći su uzroci povrede slezine, zbog čega ovaj organ mora u potpunosti da se odstrani. Bez slezine pacijent može normalno da živi, ali su osobe kojima je odstranjena slezina podložnije različim infekcijama. Zato uvek treba da skrenu pažnju lekaru da im je ovaj organ odstranjen, jer čak i prehlada za njih može da ima teške posledice. Vakcinacijom protiv nekoliko vrsta bakterija postiže se delimično očuvanje imuniteta.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Slavko Matić, hirurg i načelnik odoljenja za rekonstruktivnu hirurgiju žučnih puteva, pankreasa i hirurgiju slezine Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije kaže da se do pre dvadesetak godina svaka povreda, poremećaj funkcije ili građe slezine završavao uklanjanjem ovog organa.

- Pacijenti kod kojih uspemo zahvaljujući poštednoj hirurgiji, koja je u međuvremenu napredovala da sačuvamo čak i mali deo slezine, svega 10 grama ovog organa, mogu potpuno neometano da nastave da žive da im se ne naruši imunitet.

* Koja je uloga slezine?

- Dok je dete još u utrobi majke, slezina stvara krvne ćelije. Kada se čovek rodi, slezina dobija ulogu filtera krvi, tako što se u njoj odvajaju eritrociti koji su ostarili, kao i deformisane ćelije krvi koje se iz tela odstranjuju putem metabolizma. Podjednako važna njena uloga je u održavanju adekvatnog imunološkog odgovora. Konkretno, postoji nekoliko vrsta bakterija od kojih nas brani upravo slezina. To su meningokok, pneumokok i hemofilus influence. Pacijenti kojima se slezina odstrani u potpunosti, moraju da se vakcinišu protiv ovih bakterija i da koliko god je to moguće izbegavaju infekcije.

* Kako je onda moguće da čovek živi bez ovog organa?

- Tako što njenu funkciju preuzimaju jetra i koštana srž. Što se tiče imunološkog aspekta, on se delimično izgradi pomenutom vakcinacijom. Dakle, sasvim je moguće da se živi bez slezine i da se doživi pun životni vek, naravno uz već pomenuti oprez.

* Koji su razlozi za uklanjanje slezine?

- S obzirom na to da je slezina najosetljiviji organ u trbuhu, krhke građe, tanke opne i veoma dobro prokrvljena, ona je najčešće povređivan organ prilikom udarca, saobraćajne nezgode, pada ili druge vrste tupe traume abdomena. Tom prilikom može doći do njenog pucanja, pojave unutrašnjeg krvarenja, i to je razlog da se slezina mora hirurški otkloniti. Drugi razlozi za njeno vađenje su hematološka oboljenja slezine koja su vrlo često autoimunog porekla, maligni procesi i benigni tumori i ciste.

* Kako se dijagnostikuje pucanje slezine i uopšte kako se otkrivaju bolesti koje je zahvataju?

- Pucanje slezine je urgentno medicinsko stanje. Povreda ne može da se vidi spolja, ali lekar na osnovu znakova hemodinamske nestabilnosti sa padom arterijskog pritiska, ubrzanjem pulsa i niskim vrednostima u krvnoj slici, utvrđuje da se radi o unutrašnjem krvarenju. Ono može da se dijagnostikuje ultrazvučnim pregledom, a od značaja je i snimanje skenerom, jer lekar tada tačno vidi koji organ je povređen i koliki je stepen njegovog oštećenja. Takođe, pacijentu se uz primenu lokalne anestezije radi punkcija trbušne duplje radi evidencije prisustva krvi ili drugog sadržaja. Kada je o drugim bolestima reč, na njih upućuju nalazi krvne slike i ultrazvučni pregledi slezine gde se vidi da li je ona umanjena, uvećana ili joj je izmenjena građa.

* Kada se lekar odlučuje na poštednu hirurgiju?

- Ona se primenjuje zavisno od stepena povrede slezine. Ukoliko na slezini usled povrede postoji lagani rascep kapsule, slezina se ne odstranjuje već se pacijent prati, a krvarenje spontano prestaje. Ponekada se otklanja samo deo koji je povređen ili zahvaćen nekom promenom

* Šta se češće radi - klasična ili laparoskopska hirurgija?

- Već desetak godina tim lekara sa Prve hirurške klinike operacije slezine radi laparoskopski i po broju intervencija smo lideri u regionu. Laparoskopija podrazumeva minimalno invazivni pristup kada se pacijentu kroz četiri tačke na trbuhu ulazi u trbušnu duplju: slezina se odvaja od pripoja za okolne organe, njeni krvni sudovi se podvezuju, ili se, pak, uklanjaju promene sa slezine, kao što su tumori ili ciste, i posebnom tehnikom odrstranjuju iz trbuha. Najveći rez koji se tom prilikom pravi na stomaku je najviše 15 milimetara.

* Koje su najčešće bolesti slezine?

- To su hematološke bolesti: benigne i maligne. Najčešće su zastupljene benigne hematološke autoimune bolesti kojima je zajedničko da se u slezini stvaraju antitela koja dovode do destrukcije krvnih ćelija. Pozitivno je da se kod određenog broja pacijenata ovakve bolesti trajno leče potpunim odstranjivanjem slezine. Naročito se ovaj hirurški način lečenja primenjuje kod onih koji teško podnose terapiju kortikosteroidima ili imaju neželjene efekte kortikosteroidne terapije. Čak do 65 odsto ovakvih pacijenata ne moraju da prima više nikakvu terapiju do kraja života. Kod mlade populacije obično su zastupljene ciste i tumori slezine, koji se danas vrlo upešno otklanjaju pomoću laparoskopije. Ciste su pogotovo česte promene. Mogu da budu urođene ili da nastanu usled povrede.

ENDEMSKA POJAVA

* Da li ima nekih specifičnih oboljenja slezine?

- Naša zemlja je endemsko područje za ehinokoknu bolest. Reč je o parazitu koji sa životinja dospeva u digestivni trakt čoveka i koji uzrokuje pojavu ciste, najčešće na jetri, nešto ređe na slezini. Ovu cistu neophodno je pravovremeno otkloniti, jer ona može prilično da naraste i da ugrozi funkcionisanje drugih organa i život obolelog. U Srbiji se godišnje uradi više desetina operacija ehinokoknih cisti jetre ili slezine.