ČOVEK kroz svoj život mora čvrsto da se drži uzora. Uzori su neretko ili, bolje rečeno, najčešće u porodici ali porodica se često raspada, veoma često su i u okolini, ali okolina zna da se otuđi. Uzori su, rekao bih, i među najznačajnijim ljudima koji su stvarali dela ili svojom mišlju vodili procese i događaje u našoj istoriji.

To ističe, za "Novosti", Igor Mirović, više od tri decenije aktivni političar ali i pesnik čiju je treću zbirku pesama "Povratak u Logos" nedavno objavio novosadski "Prometej", odgovarajući na pitanje šta za njega znači "Logos" i zašto je nužno vraćanje tom principu.

- Samo kroz povratak izvornim, u dubljem smislu i duhovnim korenima i temeljima može se prepoznati buduće vreme, vreme koje je svakako neizvesno - kaže Mirović, koji kroz stihove poručuje da nismo prepoznali ni uzore iz prošlosti niti "izvore sa kojih se možemo napiti, da bismo budućnost doživeli na jedan manje bolan način".

Logos za pesnika ima izrazitu višeznačnost, što se naročito ogleda u pesmama ove zbirke.

PROZA MIROVIĆ ne može da odredi koliko će ga, kako navodi, u njegovom književnom izrazu još držati poezija ali razmišlja i o drugim mogućnostima.
- Već zamišljam drugu vrstu izraza kroz kratke priče ali o tom potom. Tek za nekoliko meseci ili godina čitaoci će, verujem, imati priliku da dožive mene u sasvim drugom književnom izrazu.

- Pre svega pokušavam da i naslovom i stihovima u celini označim put kojim želim da koračam u budućnosti. "Povratkom u Logos" zapravo želim da se vratim izvornijem razumevanju stvari, prilika, događaja i još izvornijem posmatranju ljudi i života. Knjiga "Povratak u Logos" podeljena je u cikluse i poslednji, koji nosi naziv Svetionici, zapravo ukazuje na to da na tom putu u Logos postoje vatre i jarka svetla koja su nužna da bi taj put imao smisla. Ja sam ih u zbirci označio kroz poetske iskaze i doživljaje najznačajnijih Srba u Vojvodini u 19. veku i na početku 20. veka.

Tako su tu i pesme "Predviđanja Đurđa Crnojevića", "Dositej iz Čakova", "Poslednji Zmajev pogled...", "Svedočanstvo o Jakovu Tomiću", "Knez Vojvodine" (Svetozar Miletić) i druge.

- Tim poslednjim pesmama u zbirci na neki način zatvaramo krug jer smo se odvojili od onog izvornog, identitetskog ali i prirodnog. I tokom 20. veka ušli u mnogo toga otuđenog, neprirodnog, veštačkog i mnogo toga što nas razdvaja i što među nama pravi velike lomove. "Povratak u Logos" može biti i moja autobiografija, ali i autobiografska naznaka za svakog čitaoca - poručuje Igor Mirović.

Prva njegova zbirka pesama, nastala na tragu mladalačkih razmišljanja, nosi naziv "Nebo nad Vizantijom" i objavljena je 1994. godine u izdanju Književne zajednice Novog Sada. Deset godina kasnije "Prometej" je objavio Mirovićevu drugu knjigu "Kremen plamen".


RAVNICA

NA početku nove zbirke Mirović govori o černozemu ili o crnoj zemlji koja rađa, koja nas na kraju puta i prima u svoja nedra.

- Černozem je, posebno ovde u Vojvodini, simbol života i simbol veoma česte otuđenosti i izgubljenosti... u nekoliko pesama pevam o crnoj zemlji, koja nije samo zemlja ravnice, već je, kako jedna moja pesma kaže, naš stari prostor - od Konstantinopolja do Novog Brda, koje je nekad bilo veći grad od Londona i Dubrovnika...