Teatra nema bez publike: Željko Jovanović o radu posled pandemije

DOK gledalac ne bude mogao da kupi kartu i slobodno siđe u salu, bez straha da će mu neko kašljati za vratom, dotle nema predstave. Ni male ni velike. A bez živog izvođenja, nema ni teatra - nedvosmislen je stav Željka Jovanovića, umetničkog direktora Pozorišta na Terazijama.

Naš jedini muzički teatar je u posebnoj situaciji u odnosu na sva druga srpska pozorišta. Ima četiri ansambla (Drama, Balet, Hor i Orkestar) i "po difoltu" velike i zahtevne predstave. Na repertoaru nema malih formi ni naslova čije bi se izvođenje moglo prilagoditi drugačijim uslovima.

- Drastično se razlikujemo od svih ostalih pozorišta. Pre svega, nijedna predstava nema manje od šezdesetoro-sedamdesetoro učesnika. Te ljude niti možemo, niti smemo da skupimo na istom mestu - ističe Jovanović. - Postavlja se i praktično pitanje šta da radimo s klima-uređajima? Celo naše pozorište je u suterenu, ne može da funkcioniše bez ventilacije. A ako se ona ne uključuje, nemoguće je igrati u zatvorenom prostoru. Nažalost, virus niko nije mogao da predvidi. Ali, bilo kako bilo, o svim daljim potezima odlučivaćemo na osnovu odluka Grada i preporuka Kriznog štaba, a u skladu sa tim i organizovati.

Ovih dana objavljeno je da su Brodvej i Vest end najavili mogućnost da prve predstave igraju tek u januaru 2021. godine. Takođe, iz Holivuda stiže vest da do naredne godine neće snimati velike filmove. U prošlosti je bilo sličnih situacija. Primera radi, tokom kuge u Engleskoj u 17. veku, londonska pozorišta nisu podizala zavesu čitavih trinaest godina.

- Lično, ne očekujem da ćemo u skorije vreme biti u prilici da okupimo veliki ansambl naše kuće. Samo na sceni i oko nje je uobičajeno dvadesetak glumaca, toliko baletskih igrača i članova orkestra. "Plus" dekorateri i tehnika. Dakle, mnogo ljudi opslužuje jednu predstavu. Mi smo mjuzikl teatar i male forme ne postoje. Sve su veliki naslovi, domaći i strani...

Jovanović kaže da, pre svega, čekaju odobrenje za nastavak proba novog mjuzikla čija je premijera trebalo da bude krajem aprila: predstava "S druge strane jastuka" za koju je libreto napisao Stevan Koprivica na Bajaginu muziku, u režiji Juga Radivojevića.

- Prekinuli smo pripreme na pola posla, kad je uvedeno vanredno stanje. Ne postoji mogućnost da rad nastavimo na otvorenom, pa ćemo čekati da se za to steknu uslovi pod našim krovom.

Umetnički direktor dodaje da je pozorište živa stvar koja funkcioniše u interakciji s publikom, pa bez obzira na dobre namere svih pozorišnih poslenika (i njih na Terazijama) da snimcima predstava "premoste" period do uspostavljanja normalnog rada, užitak publike nije isti.

- To vam je kao sa vođenjem ljubavi. Ili je uživo, ili ga nema! Pozorište nije emisija. Dešava se samo u tom trenutku, čak se i svako naredno izvođenje u nečemu razlikuje. I dalje je velika odgovornost skupiti ljude na jednom mestu. Ništa ne menjaju ni izvođenja malih formi. Jer, socijalna distanca je prilično nejasan termin u pozorištu. Kako je realizovati, znači li to da u svakom trećem redu sede gledaoci? Čak i da tako organizujemo publiku, na sceni glumci moraju da priđu jedan drugom. Nemoguće je izbeći kontakt između dva čoveka. A šta da radimo ako igraju par i treba da se poljube u predstavi? Mnogo je dilema koje tek treba rešiti.

FIFA

VIDIM da i FIFA predviđa da će se sve normalizovati tek 2022. godine. Tu se "okreće" ozbiljan novac, pa kad oni ovu godinu planiraju kao "normalnu", teško da će se situacija lako stabilizovati... - naglas razmišlja naš sagovornik.

ZDRAVSTVENI PASOŠI

ČUJE se u javnosti da se povratak avio-saobraćaja, na stari način, očekuje za godinu i po dana. Do tada, bez zdravstvenih pasoša neće moći da se putuje. Kako će onda umetnici razmenjivati gostovanja, ići na festivale? Da li to podrazumeva i neki boravak u karantinu? Sve su to nedoumice, koje tek treba rešiti... "Egzit" se odvija na otvorenom, ali je otkazan. I u takvim okolnostima je nemoguće sačuvati bezbednu razdaljinu među posetiocima - naglašava Jovanović.