Dnevnik zabluda: Sunovrat Beogradske tvrđave

EVROPA nostra, reprezentativna organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa u Evropi aktivna u više od 40 zemalja, stavila je Beogradsku tvrđavu na prvo mesto Liste najugroženijih spomenika kulture Evrope 2020. Odluka je obrazložena "štetnim projektom izgradnje žičare "Kalemegdan - Ušće", koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja". Pored upozorenja stručne javnosti, beogradske vlasti su ostale pri odluci o građenju gondole koja za polaznu stanicu ima bedem Beogradske tvrđave. Sredstva su obezbeđena, projekti urađeni, a poznata je i cena karte za vožnju.

Po svemu sudeći, negativnom reakcijom Evrope nostre neočekivano je stavljena tačka na milijardu evra vredan dvadesetogodišnji program potencijalne međunarodne finansijske pomoći u rekonstrukciji Beogradske tvrđave i Antičkog Singidunuma. Jer, ova dva spomenika kulture od izuzetnog značaja, restaurisana u obimu tek dvadesetak procenata svog prvobitnog stanja, u postupku su istorijski najveće nominacije ulaska na Uneskovu listu lokaliteta svetske baštine, u sastavu panevropskog projekta Granica Rimskog carstva. Ali, da li je projekat žičare jedini razlog zbog kojeg je Beogradska tvrđava stavljena na "stub srama" i da li je štetu stavljanja na crnu listu Evrope nostre moguće ispraviti?

Područje Antičkog Singidunuma i Beogradske tvrđave predmet je višedecenijske devastacije. Međutim, iznenađuje da u njegovom uništenju učestvuje sama struka, i to njena elita. Nedaleko od stanice žičare, sagrađena je nametljiva gvozdena pešačka pasarela Mrđana Bajića, Ričarda Dikona i akademika SANU Branislava Mitrovića, direktno "zalepljena" u spomenik kulture Spoljašnju Sava kapiju. Prekoputa Malog stepeništa Branislav Redžić je protivno zdravom razumu projektovao morbidnu "kuću bunker", a na samom ulazu u Kalemegdan akademik Milan Lojanica i univ. profesor Vladimir Lojanica projektovali su neshvatljivu gvozdenu skalameriju šoping-centra "Rajićeva". U devastaciji područja Antičkog Singidunuma i Kalemegdana oprobao se i treći akademik SANU Austrijanac Boris Podreka vulgarnim projektom stambenog kompleksa na istorijski značajnom prostoru naspram Vidin kapije. U razaranju Kalemegdana pridružio im se i sam Zavod za zaštitu spomenika kulture neprimerenim restauracijama.

Protivno standardima Uneska, na ovom zaštićenom području već decenijama se nalaze: zoološki vrt, javni parking, restoran, čak i Vojni muzej "zato što je vojni a ne civilni objekat". Skučen među bedemima, Beogradski zoološki vrt je tragično mesto utamničenja životinja na maloj i ograničenoj površini. I pored brojnih poziva i peticija, opstaje na Kalemegdanu umesto da bude premešten na prostor veličine više stotina hektara. Ali, nedavnim zaključkom Evrope nostre, svi prethodno opisani problemi zaštite još dugo će čekati na rešenje.