Odlazak Eduarda Limonova

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA

POSLE duge i teške bolesti umro je ruski pisac Eduard Limonov (78), čije je pravo prezime Savenko. Poslednjih godina imao je velike probleme sa zdravljem i dve komplikovane operacije. Mlađe generacije su ga više pamtile kao buntovnika, političara koji se družio sa ruskim nacionalistima kao i ekstremnim levičarima. Za njega se može reći da je živeo sa onima koji se nazivaju "ultraši".

Devedesetih godina u Rusiji je bila hit njegova knjiga "To sam ja Edička" u kojoj je opisivao svoje seksualne dogodovštine u SAD. On je prvi ruski pisac koji nije skrivao svoju biseksualnost.

Što se tiče Balkana, dolazio je u vreme krvoprolića na prostore bivše Jugoslavije. Svoje ratne dogodovštine opisao je u dve knjige i brojnim reportažama. U tekstovima koje je objavljivao u srpskim listovima nastojao je da se predstavi kao prijatelj Srba, ali je sasvim drugačije pisao za francuske listove, u kojima je tvrdio da je objektivan i da nikada nije pucao na Sarajevo, kako su mnogi zaključili iz fotografija napravljenih na srpskim položajima na planinskim visovima.

Da bi opravdao objektivnost, objavio je u Rusiji knjigu gde je opisao srpske lidere na Palama, od Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Biljane Plavšić do drugih. Pisao je kako su smešno obučeni, zaboravio je da ih nije sreo u nekom odmaralištu već u ratnoj atmosferi.

Voleo je da bude lider ultralevičara pa je okupljao decu iz moskovskih prigradskih naselja koja su se tukla sa ruskim specijalcima i završavala po zatvorima. Bio mu je san da postane poslanik Dume (ruskog parlamenta), ali mu se taj san nije ostvario.
Zadnjih godina života je po mišljenju njegovih poznanika nastojao da igra ulogu Lava Trockog koji je takođe nekada bio novinar reporter, a zatim političar, večiti revolucionar. Književni kritičari su tvrdili da je bio znatno bolji pesnik nego prozni pisac i esejista. Pesme je počeo da piše u 15. godini.

Njegovi politički saborci tvrde da je tražio da ga sahrane u prisustvu samo najbližih ljudi.