Jovan Janjić: Ko uzima svetinje, uzima i našu dušu

Dragana Matović

08. 03. 2020. u 17:17

Јован Јањић: Ко узима светиње, узима и нашу душу

Foto N. Fifić

Svedoci smo koordiniranog udara na pravoslavlje iz više pravaca, kaže pisac

VODEĆEM srpskom piscu na polju hrišćanske kulture i univerzitetskom profesoru Jovanu Janjiću nedavno je uručen najviši orden Rumunske pravoslavne crkve koji može dobiti svetovno lice. Orden Krst "Episkop Elije Miron Kristeja" prvog stepena dodelila mu je Eparhija karansebeška pri patrijaršiji Rumunske pravoslavne crkve.

Janjić je poznat rumunskoj čitalačkoj publici po svojim knjigama o patrijarhu Pavlu, koje je na srpskom jeziku objavila Kompanija "Novosti". Knjige "Budimo ljudi" (dva toma) doživele su u Srbiji veliki broj izdanja i ogromne tiraže, a ova dela popularna su i u drugim zemljama, među kojima je i Rumunija, gde su, takođe, objavljene u više izdanja. U toku je prevod i njegove treće knjige na rumunski jezik pod naslovom "Biti čovek".

- Svaki čovek se raduje kada je njegovo delo prihvaćeno od drugih ljudi, pogotovo pisac kada vidi da su slova i reči koje je zapisao seme dobrih plodova - kaže Janjić za "Novosti". - Na tribinama koje sam imao u više mesta u Rumuniji, uverio sam se da se čista duhovna reč, reč patrijarha Pavla dobro prima u ovoj zemlji.

* Koju to čistu duhovnu reč prepoznaje i pravoslavni rumunski narod?

- To je reč zasnovana na večnim vrednostima, na istini, na pravdi, na ljubavi. To je reč jevanđelja. Na tome je zasnovana i reč patrijarha Pavla. Često govorimo o napretku civilizacije... Da, svet napreduje u materijalnom smislu, otkrivaju se mnoge spoznaje, ali koliko napreduje u duhovnom smislu? E, tu je taj raskorak, tu je zamka. Materijalni napredak ne znači i duhovni napredak. Nažalost, pokazuje se da što više materijalno napredujemo, dalje smo od duhovnog izvora, gde je jasno naznačen cilj ljudskog postanja i poslanja.

* Da budemo ljudi...

- Upravo to. Onako kako je govorio patrijarh Pavle. Da znamo zašto smo poslati u ovaj svet i šta se od nas očekuje. Svaki čovek jeste jedinstveno, neponovljivo biće, kako je govorio patrijarh, pa svako od nas ima jasno naznačenje šta se od njega očekuje, s obzirom na darove kojima je obdaren.

* Kako vi objašnjavate te dve reči patrijarha Pavla - budimo ljudi?

- Za mene je to najkraći zakon. Svi ljudski zakoni, pa i Božiji, utkani su u samo te, dve reči: budimo ljudi. Kad se to kaže, čovek već instinktivno zna šta to znači - da bude onakav kako se to od njega očekuje, po volji Bogu i na korist drugima.

* Zašto čovek danas toliko greši?

- Upravo zato što neće da spozna cilj i smisao života na zemlji. Neće da spozna da pored tela imamo i dušu. Prisetite se, kad čovek umre i telo njegovo vidite na odru, vi nećete reći da je to čovek, reći ćete da je to leš. Jer, kad se duša razdvoji od tela, više nije čovek...

* Okreću li se ljudi ka veri i zbog straha od smrti?

- Zbog toga, i ne samo zbog toga. Čovek oseća da nije srećan samo u onome što ga telesno zadovoljava - luksuzna garderoba, skup automobil, putovanja..., već da je istinska radost kad duša zatreperi bez obzira na to u kakvom materijalnom blagostanju ili siromaštvu živi.

* Šta je hrana za dušu u ovom potrošačkom vremenu, kada se stalno nameće "kupujte i samo kupujte"?

- Vaše pitanje upravo upućuje na to gde bi trebalo zastati: da čovek stane, da sagleda sebe, a onda svet oko sebe, da vidi na kom putu se nalaze i on i svet. Kao što je potrebno hraniti telo, tako valja hraniti i dušu.

* Kako je hranimo?

- Dobrim delima.

* Kažu da su dobar i lud braća rođena?

- Svačemu su nas učili samo da bi nas napravili drugačijem ljudima nego što smo vekovima kroz istoriju bili.



* Mislite verovatno na vreme komunizma?

- Da. Na to vreme kada je posejano mnogo šta od onoga što danas žanjemo, kada smo učeni da je bitno samo ono što možete golim okom videti ili opipati.


PROČITAJTE JOŠ: Oskarovac Kosta Gavras: Ovde sam među prijateljima


* To vreme opisali ste u vašem delu "Srpska crkva u komunizmu i postkomunizmu 1945-2000", koje je objavila Kompanija "Novosti"...

- Trebalo bi da se što češće okrećemo, da vidimo šta smo učinili, i dobro i loše. Ne da bismo se gordili ili očajavali, već da bismo bolje sagledali put kojim idemo. Dobro je što su "Novosti" objavile ovu knjigu i tako učinile da se rasvetli ono što je bilo u mraku i da se osvetle dobra koja ljudima koriste. Sagledavanjem prošlosti izoštravaju se pogledi ka budućnosti.

* Kako objašnjavate to što su neki govorili da su u Crnoj Gori ubijeni Bog i vera, a svedoci smo vaskrsenja vere kroz litije?

- Svedoci smo biblijskih i epskih prizora u Crnoj Gori. Pokazalo se kako duša "eksplodira" kad se guši i kad se nad njom sprovodi nasilje. Veličanstvenim slikama vernog naroda u Crnoj Gori ispisuju se one lepe stranice našeg vremena. Ostaje za nauk kako je narod u kojem je vera ubijena - i koji je silovan da bude drugačiji od svojih predaka, od svog porekla, od sebe, kada je dara prevršila meru - ustao da brani svoje svetinje. Nije reč samo o odbrani crkava i manastira, već svega onog svetog, ali i materijalnog, što njima pripada. Reč je o odbrani sopstvene duše i bića. Oseća i zna naš narod, ako mu uzmu svetinje, uzeće mu i dušu. Oni više neće biti isti ljudi. A ja bih rekao - neće više biti živi ljudi. Nevidljivom silom prizvan je naš narod da brani ono što je sveto i najvrednije, i da se tako svako na delu - u odnosu na ono što se danas dešava - pokaže kakav je čovek. Ljudi osećaju da se borbom za ono što je sveto stiče svetost.

* A osećaju li to crnogorske vlasti?

- Nažalost, vlasti koje otimaju svetinje i ubijaju Boga nisu na istoj strani sa narodom koji ih brani. Ovde je reč o borbi između dobra i zla. Zlo uvek napada, a dobro mora da se brani. Sve dok se ne odbrani.

* Ako bi verujući narod u Crnoj Gori izgubio bitku, kakve bi to posledice imalo na drugim područjima, recimo na KiM?

- Rekoh, ako narod ne bi branio i odbranio svoje svetinje, to više ne bi bio isti narod. Pitanje je da li bi se i mogao više nazvati narodom. Narod koji je moguće oblikovati po volji silnika ovog sveta ne može se nazvati narodom. To je beslovesna masa. Zlo nikad ne staje. Ono nastoji uvek da se širi. Tako da se sigurno ne bi stalo sa započetim oduzimanjem svetinja u Crnoj Gori. To što se dešava sa pravoslavnom crkvom na našem kanonskom području tiče se Pravoslavne crkve na vaseljenskom nivou. Jer Crkva po svom određenju čini jedinstven organizam. Nažalost, svedoci smo, rekao bih, koordinirane akcije udara na pravoslavlje iz više pravaca u savremenom svetu. Plašim se da se ni danas, kao što mnogi nisu razumeli šta se dešavalo kada je razbijana Jugoslavija, kada se nije razumevalo za šta se srpski narod sve bori, ne shvata dovoljno smisao borbe Srpske crkve za svoje svetinje i za sve ono na čemu ovaj svet opstaje.


KULTURA I NEKULTURA

PREDAJETE nekoliko predmeta iz oblasti kulture na tri fakulteta. Koji je danas smisao kulture?

- Neka svako porazmisli koliko se danas drži do kulture. Ako nema kulture, ima nekulture: urušavanje i zapuštanje baštine, i "oslobađanje" prostora gde će se zapatiti korov i mnogo šta drugog bezvrednog i štetnog, a što se olako lažno naziva vrednostima ovog sveta.


NAJVIŠE VREDNOSTI

Koliko vera i kultura idu zajedno?

- Vera je u srži kulture. Sama reč kultura ima religijski koren. Potiče od reči kult, što znači bogopoštovanje. Čovek vere, ako je istinski vernik, drži do onoga što je dobro, drži do najviših vrednosti, a to je temelj i hrana istinske kulture.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije