ZA rad reprezentativnih umetničkih udruženja, čija briga su samostalni stvaraoci i stručnjaci, Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je ove godine 45 miliona dinara. Svaka od 34 organizacije iz različitih oblasti, u zavisnosti od broja članova, dobila je sredstva zahvaljujući kojima, kako kažu, "lakše dišu".

A do pre samo nekoliko godina, upravo je ovaj segment našeg kulturnog života bio toliko neuređen da je jedna od posledica bilo i ogromno dugovanje lokalnih samouprava za socijalno i zdravstveno osiguranje "samostalaca". Situacija je bila dramatična: umetnici i njihove porodice nisu mogli da se leče zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, a neki čak ni da odu u penziju.

Taj problem je, sem u nekoliko drastičnih izuzetaka (u kojima se gomilala kamata na kamatu), sada rešen, kao i mnogi drugi koji se odnose na status samih udruženja preko kojih umetnici ostvaruju svoja prava.

- Kao samostalna udruženja građana, po starim zakonima, udruženja u kulturi nisu imala mogućnost finansiranja, pa je zato, kako bi im se pomoglo, napravljen pravni most, koji se vezao za njihovu delatnost - kaže, za "Novosti", Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva u Ministarstvu kulture.

PROČITAJTE JOŠ - Slobodni umetnici plaćaju tuđe greške i dugove

ZAKONOM o kulturi je posao koji bi trebalo da radi država poveren specijalizovanim udruženjima, ali je bilo neophodno, objašnjava naš sagovornik, definisati koja su to područja u kojima ona deluju. Izdvojeno ih je 23, a svaka oblast kulture može da ima maksimalno dva reprezentativna udruženja.

- U januaru prošle godine ministar Vladan Vukosavljević je doneo rešenje kojim je proglasio 34 reprezentativna udruženja - objašnjava Nedeljković. - Ona imaju pravo i obavezu da odlučuju o tome kome će dati status samostalnih umetnika, da izdaju uverenja članovima, vode njihovu evidenciju...

Vladimir Nedeljković, savetnik u Ministarstvu kulture Foto P. Milošević


I upravo za te poverene poslove sada su dobili finansijsku pomoć ministarstva, od čega plaćaju knjigovođu, pravnike, administrativno-tehničke poslove, komisije... Svake četiri godine, dodaje naš sagovornik, revidiraće se rad udruženja, da bi im se oduzela ili produžila reprezentativnost, pri čemu će se voditi računa i o njihovim programima i drugim delatnostima, kontinuitetu rada.

- Civilni sektor pionirski smo uključili u donošenje odluka u kulturi, a s druge strane na taj način negujemo i decentralizaciju, jer reprezentativnost imaju udruženja iz Vojvodine, kao i jedno iz Jagodine - zaključuje Nedeljković.

UDRUŽENjE likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine - UPIDIV, iako postoji pola veka, tek je 2017. dobilo reprezentativnost, a prema rečima dugogodišnjeg sekretara Mirjane Minje Danilović, status samostalaca do tada su sticali preko beogradskog ULUPUDUS-a.

- U većini opština u Vojvodini ima umetnika - dodaje sagovornica. - Rade čak i u nekim malim mestima, poput jedne keramičarke svetskog glasa, koju smo morali da "preselimo" u Novi Sad kako bi ostvarivala prava samostalnog umetnika.

Članstvo su, kako kaže, uspeli da uvere, da status sada mogu da steknu i tu gde žive, ali ostaje da se sve lokalne samouprave "ubede" da im plaćaju doprinose.

- Pomoć koju smo dobili od ministarstva znači nam finansijski, ali više moralno, da nismo prepušteni sami sebi - smatra Aleksandar Lukić, predsednik UPIDIV-a.

FINANSIJE koje dobijaju od ministarstva su i Udruženju kompozitora Srbije obezbedile osnovnu sigurnost, tvrdi predsednica Ivana Trišić:

- Ne možemo da se oslanjamo na našu zaradu od prodaja partitura srpskih kompozitora, njihovih opera, ili simfonija, pa nam, uz članarinu, ovo što dobijamo daje stabilnost, da ne drhtimo svakog meseca. Mi imamo samo 20 samostalaca. Retko ljudi koji komponuju gudačke kvartete odlučuju da budu samostalni umetnici.

Sagovornica ističe i važnost ljudskih kontakata, koji su poslednjih godina uspostavljeni između udruženja i ministarstva:

PROČITAJTE JOŠ - Miroljub Filipović: Umetnike svi reketiraju

- Pred sobom nemate zid vlasti, već možete da kad god hoćete pozovete i pitate šta vas interesuje - zaključuje Trišićeva.

NA značaj činjenice da sada svako udruženje zna sa koliko novca raspolaže tokom godine, ukazuje i Mirjana Bošković, sekretar Udruženja filmskih umetnika Srbija, koje će 4. juna proslaviti 70 godina od osnivanja.

- Redovnost finansiranja doprinosi i profesionalnijem radu udruženja. Od gotovo 400 naših članova, više od 170 su samostalni umetnici, što je kao da upravljate firmom sa toliko zaposlenih ljudi. Složeniji su problemi i sa poreskim i zdravstvenim filijalama. Veliki pomak učinjen je i kada je prošle godine doneto rešenje o utvrđivanju statusa reprezentativnih udruženja u kulturi, pa se tačno znaju prava i obaveze i Ministarstva kulture i udruženja, što ranije nije bio slučaj - zaključuje Mirjana Bošković.


NACIONALNA PRIZNANjA

VELIKA je obaveza i znak uvažavanja što će, prema novoj uredbi, samo reprezentativna udruženja biti predlagači nacionalnih priznanja - priča Mirjana Bošković. - Neće biti jednostavno komisijama udruženja, jer se, po starom običaju, neki već sami prijavljuju. Dva reprezentativna udruženja iz svake oblasti će zajedno moći da istaknu tri predloga. Zato mora da se uspostavi dogovor i zajednički kriterijumi. Udruženja najbolje poznaju svoje članove, a dobijene nagrade nekada nisu pravi odraz kvaliteta.


BAZA PODATAKA

DA bi udruženja kvalitetnije funkcionisala a članstvo imalo pristup informacijama o doprinosima koje im je uplatila lokalna samouprava, kao i o tome šta su sami dužni da izmire, napravljen je poseban softver. U ovaj jedinstven sistem udruženja će biti u obavezi da unose podatke o svakom umetniku, tako da više ne bi trebalo da bude zapuštanja dugova.