Nemanja Radulović: U Parizu sam još više zavoleo svoje poreklo

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

NjEGOVI koncerti rasprodati su godinama unapred. Gde god da nastupi doživljava stojeće ovacije prepunih sala. Vraćaju ga do iznemoglosti na bis, traže da čuju još koju bravuru, a on im, stojeći, i sa smeškom, ispunjava želju. Ispuni, tad, i svoju, da najširem auditorijumu, kao vrsni izvođač klasične muzike, podari delić srpskog narodnog nasleđa. Koncerti Nemanje Radulovića najčešće se završavaju pljeskom publike u taktu poslednjih tonova, pre nego što se, učesnici spektakla, prepuni utisaka, razmile po noći na trgovima najvećih svetskih gradova.

Uvek je nasmejan, dečački uzbuđen, s tremom dok razgovora, kao najobičniji čovek, kao da za sobom nema i preko stotinu koncerata godišnje.

I pored porodičnih tragedija koje su mu se u prošlosti dogodile kada su mu preminule majka Ljiljana i sestra Danica, stalno je zadržavao optimizam, okružen porodicom.
Virtuozni i energični nastupi Nemanje Radulovića, jednog od najvećih violinista našeg doba, koji je magistrirao sa 16 godina, priča su za sebe. Zahvaljujući Nemanji, srpski melos, u njegovoj interpretaciji, čuje se i preko francuskog radija. U Francuskoj je, naravno, istinska zvezda, kao i kod nas, a tako je i širom planete.

Ekstravagantan na sceni, nesvakidašnjom pojavom, sa dugom, valovitom crnom kosom, koja mu u žaru interpretacije krajevima mistično prekriva lice, dajući mu, kao Samsonu, naročitu snagu i dodatnu lepršavost, nekonvencionalnog stajlinga za koncertne dvorane, još više privlači i intrigira.

Tražen je na celoj planeti. Kada smo se dogovarali za intervju, putovao je u Moskvu, Japan, Nemačku, pa opet u Japan... Uskoro, 16. marta, nastupiće u beogradskom Kolarcu. Između, ponovo Nemačka, Japan, Holandija, Austrija...

Nemanju porede sa Novakom Đokovićem. Ono što je Nole u sportu, to je Nemanja u muzici. U Srbiji možda nismo u potpunosti svesni koliko ime violiniste Nemanje Radulovića znači u svetu.

Zato nije ništa čudno što je nedavno u francuskim bioskopima prikazan dugometražni film o njemu, čime je započeta serija pod nazivom "Jedinstveni" od četiri filma godišnje kojima će se predstavljati najznačajnija svetska imena u oblasti klasične muzike. Prvi je bio naš Nemanja.

o Koliko vam laska to što je baš s vama započela serija filmova o svetskim umetnicima?

- To je jedan novi projekat i drago mi je što je u Francuskoj sve lepo prošlo. Za mene je to potpuno novo iskustvo i zaista sam zahvalan na tome! U Beogradu će uskoro biti premijera ovog filma.

o Često ste u svetu, ali ne zaboravljate ni našu publiku. Dosta vam znače nastupi u Srbiji.

- Svaki put kada nastupam u Srbiji to je veliki izazov, iz nekoliko razloga. Uvek bude emotivno, ali, takođe, svaki put osećam sve veću odgovornost, jer znam da me publika prati od mojih početaka. Mnogo volim da sviram za publiku u Beogradu, koja mi uvek daje iskrenu ljubav i zaista osećam njihovu energiju na poseban način!

o Dugo živite u Francuskoj, još od dečjih dana. Šta za vas, uopšte, znači Srbija?

- Kada smo se preselili u Francusku shvatio sam koliko ima pozitivnih stvari kod nas u zemlji. Čini mi se da sam još više zavoleo svoje poreklo i zemlju. Uvek želim da predstavim u svetu ono što imamo najlepše kod nas.

o Tu ljubav pokazujete i redovnim izvođenjem kola "Pašona" na kraju vaših koncerata. To je način da svetu približite naše muzičko nasleđe?

- Jeste, ali pored toga ja zaista uživam u našoj tradicionalnoj muzici. Divno je to što muzika može da nas upozna sa raznim predelima sveta.

o Gde najviše volite da odete kada ste u Beogradu, imate li neko najdraže mesto?

- Volim da šetam centrom grada jer ima posebnu magiju, Zemunskim kejom, i tako nastavim do restorana "Reka" gde pored ukusne hrane, uz domaćine, zajedno sa prijateljima, podelim trenutke za pamćenje uz divnu muziku.

o Idete li u Niš, i koliko vas inspiriše ovaj grad u kom ste rođeni?

- Naravno! Priznajem da sam češće u Beogradu zbog obaveza, ali sam zaista vezan za Niš. Tamo su porodica i prijatelji, a kada ne uspem do odem do Niša, Nišlije dođu do Beograda ili Pariza, pa se često viđamo.

o Kažu da ste vi u umetnosti u svetu za Srbiju ono što je Novak Đoković u sportu. Kako gledate na ova poređenja?

- Mogu da kažem da sam presrećan što živim u vremenu u kom Novak Đoković čini toliko dobrih dela. Pored tenisa, kao najbolji u svetu, on je primer i vodilja zajedno sa njegovom porodicom mnogim ljudima.

o Malo vremena provodite kod kuće. Jeste li se umorili, ili vam ovi izazovi daju još više energije?

- Naravno da ima dana kada sam umoran, ali, sa druge strane, setim se rečenice koju je mama izgovarala: "Živi ste, onda živite!" To mi daje motivaciju, a i muzika me hrani.

RADUJEM SE KONCERTU U PRESTONICI

NEMANjA Radulović ne zaboravlja srpsku publiku. U Parizu, gde živi, rado se odazivao pozivima da nastupi u Rezidenciji ambasadora u čuvenoj palati Tremoajevih ili u Kulturnom centru. U redovnim intervalima nastupa u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, gde sa posebnim iščekivanjima želi da sa publikom podeli deo svog umeća.

- Radujem se što ću zajedno sa pijanistkinjom Lor Favr-Kan predstaviti i u Beogradu program koji smo pripremili za ovu sezonu. Na koncertu ćemo svirati dela Tartinija, Betovena, Franka i Ravela. Posle nekoliko koncerata u Beogradu gde je program bio raznovrstan sa većim ansamblima, želeo sam da sviram ponovo sa mojom dugogodišnjom prijateljicom i predstavim našu viziju tih velikih dela za violinu i klavir beogradskoj publici.