Dnevnik zabluda: Srpski Aušvic kao golf teren

NA "istorijskom skupu za čovečanstvo" povodom 75. godišnjice oslobođenja logoraša iz nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, u Jerusalimu su se sreli lideri četrdeset zemalja. Podsećajući na stradanje šest miliona Jevreja tokom Holokausta, iz memorijalnog centra Jad Vašem poslali su poruku "nikad više". Nedelju dana kasnije, u Poljskoj je obeleženo 75 godina od kada je Crvena armija oslobodila logor Aušvic. Na svečanost su pozvani brojni svetski državnici, ali ne i predsednik Vladimir Putin. Iako podeljen i u sećanju na žrtve, svet je iskazao čvrsto opredeljenje za iskorenjenje antisemitizma i drugih rasnih, etničkih mržnji i predrasuda. Aušvic danas nosi živo pamćenje na zlo. Proglašen od Uneska 1979. svetskom baštinom, danas je to mesto gde se čuva svaki izvorni građevinski objekat, pojedini predmet - svedočanstvo zla.

Pročitajte još - Logor Aušvic je postao simbol strahota: Fabrika smrti u zemaljskom paklu zaustavljena pre 75 godina

U Hrvatskoj i Republici Srpskoj nalaze se ostaci Jasenovca - srpskog Aušvica, najvećeg koncentracionog logora Nezavisne Države Hrvatske. Formiran je 1941, a ustaše su ga uništile 1945, sakrivši svoje zločine. Tu je ubijeno više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Ali, u Jasenovcu nisu sačuvani građevinski ni drugi ostaci da ne bi podsećali na golgotu, a taj prostor danas pre izgleda kao golf teren. Sprečavajući međuetnički konflikt, Tito je minorizovao Jasenovac, a Hrvati su oduvek ulagali napore da zatru sećanje na žrtve logora smrti. Ali, šta čine Srbi?

Od 1978. do danas načinjena su tri pokušaja čuvanja sećanja na žrtve Jasenovca gradnjom spomenika i muzeja u Donjoj Gradini, u Republici Srpskoj. Bili su neuspešni. I sam sam se pre nekoliko godina suočio sa snagom ustaškog lobija koji je uspeo da zaustavi realizaciju novog projekta Memorijalnog kompleksa. Ali, iznenađuje nebriga za prostore koji svedoče o ratnim zločinima, posebno u našoj prestonici. U centru Holokausta u Srbiji, logoru Sajmištu, život je izgubilo 32.000 Srba i 8.000 Jevreja. Danas je to zapušten, zapostavljen kompleks poluurušenih zgrada u kojima borave beskućnici, a tu je mesto našlo i jedno obdanište! Muzej Banjičkog logora renoviran je još davne 1983, a tom prilikom jevrejske žrtve nisu spomenute. Kada je 1990. otkrivena tabla na ulazu u Spomen-park Jajinci, o jevrejskim žrtvama na njoj nije bilo reči. Kroz Topovske šupe, jedan od prvih logora u Evropi za Jevreje i Rome, prošle su hiljade zatvorenika, ubijene na stratištima Beograda. Danas je ova lokacija zaboravljena, zapuštena, a postoji opasnost da zgrade koje su bile sastavni deo logora budu uništene zbog najavljene izgradnje tržnog centra. Očigledna nezainteresovanost vlasti za sećanje na žrtve, jasan je pokazatelj u kojoj meri je obeležavanje stradanja u Drugom svetskom ratu danas sporedna tema u odnosu na preokupaciju istorijskim prostorima kao mestima poslovno-graditeljskih inicijativa novopečenih moćnika.