GOSTOVANjE pesnika Marka Tomaša, rođenog u Sloveniji, odraslog u BiH, nastanjenog u Hrvatskoj, događaj je ravan nastupu rok zvezde. Adresa mu je, tvrdi, definitivno na putu, jer život provodi na relaciji Zagreb - Ljubljana - Mostar - Beograd. Publika, u kojoj dominiraju pripadnice lepšeg pola, uvek traži kartu više da bi ga čula kako - recituje poeziju! Tako je bilo i prošlog vikenda kada je Tomaš imao pesničko veče na Kolarcu, u okviru ciklusa "Poezija uživo".


- Imam utisak kao da sam pevač nekog benda, a ne čovek koji čita poeziju. Kažu "pazi šta želiš", a svi smo kao klinci želeli da budemo neke zvezde - kaže, za "Novosti", Tomaš. - U poeziju sam ušao kada više nisam mogao podneti da radim sa drugim ljudima.


Pošteno je reći da nisam bogom dan talenat i da je pisanje zanat kao i svaki drugi. Trudim se da i dalje to radim bez interesa, ali sada postoji svest o recepciji onoga što radim. To me ne opterećuje, ali mi smeta. Voleo bih da se ponovo mogu potpuno dečački tome prepustiti. Iza toga stoji koncept da ne želim da odrastem, koji nije kompleks Petra Pana.


Autor sedamnaest knjiga, među kojima su pesničke zbirke, eseji i jedan roman, odabrao je da na Kolarcu govori još neobjavljene stihove.


- Čovek se navikne i zna kakvu će povratnu informaciju dobiti. Kao u zoni komfora: dođem, deklamujem, pokupim se i odem. Računajući na radijski prenos želeo sam da smanjim nelagodu slušalaca, stvarajući svoju tako što ću izabrati nove pesme. I dalje pokušavam da se podudarim sa unutrašnjim ritmom pesme i da je ljudima prikažem u obliku u kakvom je bila dok je nastajala. Pišem ono što želim u određenom trenutku reći nekoj osobi, ali iz nekog razloga ne mogu. Da bih premostio nesporazum, pišem poeziju - objašnjava Tomaš.


Kako je najavio, nova knjiga će se zvati "Skratimo priču za glavu" i dodaje da je to zato što previše pričamo, a malo delujemo:

- Hajde da odamo sve što stoji između ljudi. Želim da, koliko je moguće, u svom izrazu i poeziji budem još neposredniji.

Ispunjena sala Kolarca - Foto I. Marinković

Između novih i starih stihova, Tomaš je umetao duhovite opaske o njihovom nastanku, te primetio da nije znao da ima smisla za stendap, odnosno sitdaun komediju.


Pročitajte još: Tomaš: Vek čoveka bez strasti


- Potpuno mi je neverovatno da kao bivši loš đak nastupim u instituciji koja je preživela sve sisteme i ideologije. "Kolarac" je zaista nastao iz naroda za narod. Može se reći da sam narodski čovek, pa me ljudi jednostavnije prihvataju nego neke druge, koji im kroz pisanje pokušavaju održati čas književnosti. Samo želim da se oseti da je ono što radim iskreno. Nije jednostavno tako živeti, ali meni se dopada.


PSOVANjE UŽIVO

TOKOM recitovanja u Zadužbini "Ilije M. Kolarca" na red je došla i "Parafraza", njegova, verovatno, najčuvenija pesma, poznatija kao "Jebi se, Nina". Pesnik je polušaljivo pitao da li sme psovati u živom radijskom prenosu. Uz saglasnost glavnog urednika Radio Beograda 2 Radomana Kanjevca iz prvog reda, Tomaš je pročitao "nepristojnu" pesmu.

- Što se mene tiče, uspeo sam u životu. Psovao sam na nacionalnom radiju. "Ilija", oprosti, ali imao sam odobrenje - uzviknuo je Tomaš.