Slikati znači misliti: Nepatvoreni sjaj slika Lazara Vozarevića

Miljana Kralj

17. 01. 2020. u 18:41

Сликати значи мислити: Непатворени сјај слика Лазара Возаревића

Foto Predrag Mitić

Na licu mesta: U Sremskoj Mitrovici u galeriji sa imenom velikog umetnika. Marinković: Zatražićemo zvaničnu potvrdu da se kod Rokfelera nalazi 11 dela našeg autora

SLIKATI ne znači slikati, slikati znači misliti... Ja se linije nisam odrekao, raščlanjena ona daje tačku. Pomoću te tačke do koje sam došao, nadograđujem i dobijam liniju... Danas kada stanem pred platno čini mi se da ne slikam, već da se borim. Borim se za apsolutnu slobodu u slikarstvu... Dosad je Vizantija bila nostalgija za prošlošću. Sada je to moja budućnost, moj dalji razvoj...

Ove misli jednog od naših najautentičnijih umetnika druge polovine 20. veka, prerano preminulog Lazara Vozarevića (1925-1968), čitaju se dok se stepenicama penje u sremskomitrovačku galeriju sa njegovim imenom, koja se posle decenija zaborava i gotovo potpune devastacije, dostojno uzdigla na visinu svoje misije. Do pre samo nekoliko godina prokišnjavao je krov, na karatavanu se gomilao ptičji izmet, a slike i crteži bili su oštećeni...


PROČITAJTE JOŠ: Biblioteka grada Beograda obeležila 89. rođendan: Čitalac godine trinaestogodišnja Milica

- Zatekao sam 2012. umetnička dela u jadnom stanju: slike su bile iškrabane, iscepane, ležale su po podu, dok je zgrada bila gotovo potpuno uništena - priseća se, za "Novosti", direktor Milan Marinković, dodajući kako je rekonstrukcija same galerije, za koju su od lokalne samouprave dobili 35 miliona dinara, trajala od 2013. do proleća 2015. - U toku radova, zahvaljujući dobroj saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika i izvođačima, iako originalno nije bilo u planu proširenje, adaptirali smo prostor u karatavanu, koji sada pomalo liči na Nojevu barku i može da bude višenamenski.

Galerija koja od svih naših institucija čuva najveći broj Vozarevićevih umetničkih dela - 20 crteža i 60 slika, iz tri faze njegovog stvaralaštva - formirana je 1973. godine. Posle njegove smrti, Sremska Mitrovica (rođen je u obližnjem Ležimiru, iako je odrastao, školovao se i umro u Beogradu) otkupila je dela koja su sada zasijala punim sjajem, posle restauracije završene u Centralnom institutu za konzervaciju (CIK).

Lazar Vozarević

- U početku nam je dosta pomogla Borka Božović iz galerije "Haos", na čiju inicijativu smo konkurisali i dobili prva sredstva za restauraciju crteža - priseća se direktor galerije. - Posle smo zaduženima u pokrajini ukazali na važnost ove zaostavštine i stanje u kome se nalazila. U tri faze smo dobili novac za obnovu dela, a onda se uključilo i Ministarstvo kulture i dodelilo nam sredstva kojima smo završili posao. Restauracija je trajala pet godina i koštala ukupno pet miliona dinara.

Prema projektu koji im je napravio CIK urađena su i dva "štedljiva" depoa, kojima zbog stabilnosti klime nisu potrebni rashladni uređaji. Do kraja februara će ih i opremiti (od Ministarstva kulture i informisanja dobili dva miliona i sto hiljada, a lokalna samouprava daće im još 500.000 dinara). Ostalo im je još da "izleče" fasadu, za šta im je obećana pomoć.

Vozarevićeve slike posle restauracije

- Sa obnovljenom kolekcijom održali smo 30 izložbi širom Srbije - nastavlja Marinković, ukazujući i na tri dokumentarna filma o Vozareviću, nastala u produkciji galerije, čiji je autor Igor Čolak. - Gde god smo gostovali ostvarili smo saradnju i počeli da razmenjujemo izložbe sa institucijama u Čačku, Loznici, Leskovcu, Pirotu, Vranju... Imamo veliki broj ponuda, a sredstva su ograničena, pa pokušavamo da realizujemo što kvalitetnije izložbe, sa što manje para.

Trenutno se radi na tome da se Vozarevićeva dela proglase kulturnim dobrom, a u planu im je i da ovaj autor, za čiju prvu izložbu je Miodrag B. Protić, napisao, da je posle Lubardine, "najodvažniji pokušaj da se vlastiti izraz nađe mimo principa koji su kod nas već bili priznati", dobije i monografiju, kakva mu priliči.

Obećana pomoć da se otkloni i poslednja “bolna tačka“

- Cilj nam je i da prikupimo podatke o svim delima koja su na našoj teritoriji i u regionu, ali i onima u svetu - nastavlja sagovornik. - Znamo da je na Bijenalu u Sao Paulu njegovu sliku otkupio Dejvid Rokfeler, koji ga je potom pozvao kod sebe, gde je Vozarević uradio još 10 radova velikih formata. Zatražićemo da nam Rokfelerova fondacija zvanično potvrdi ovu informaciju. Vozarević nije samo brend Srbije i Sremske Mitrovice, već je reč o autoru svetskog formata.

U jednom trenutku, u široj javnosti zaboravljeni Vozarević, zahvaljujući aktivnosti galerije vraćen je na domaću scenu, a cene njegovih radova su udesetostručene. Pojavljuju i na aukcijama u inostranstvu. Jedan kolekcionar, nedavno je za Vozarevićevu sliku u Americi platio 130.000 evra, tvrdi sagovornik.

- Postojali su pokušaji da se na tržište proture slike koje nisu njegove, jer donose prihod, pa je bitno da se u monografiji nađe što više njegovih radova - dodaje Marinković. - Moramo biti obazrivi sa privatnim kolekcionarima, koji su kupovali bez ekspertize. Neki su i dolazili sa falsifikatima, pa smo bili i u situaciji da im iz depoa vadimo na uvid originale, kako bismo ih uverili da su prevareni.

Galeriju, koja je već prerasla u svojevrsni kulturni centar, i gde se pored izložbi održavaju književne večeri, promocije, koncerti, filmske projekcije godišnje obiđe više od 20.000 posetilaca.

- Naša ekipa je mala, imamo troje stalno zaposlenih i jednog kustosa koji radi preko agencije - otkriva direktor Marinković. - Nedostaje nam tehničko osoblje. Naše devojke rade sve - i pišu projekte i kače slike, tovare, istovaruju, putuju sa izložbama... Bez entuzijazma se ne može ništa.

Direktor Milan Marinković među delima o kojima brine galerija

Već 9. marta, Muzej "Cepter", u Mitrovici gostuje sa izložbom "Decembarske grupe", a tri dana kasnije, u Beogradu će biti otvorena izložba Lazara Vozarevića.


PROČITAJTE JOŠ: Vladislav Tkačijev: Najveću lepotu krije pamet

DOGOVARAO SARADNjU I SA DIZNIJEM

IZLOŽBE galerije "Lazar Vozarević", na svim putovanjima po Srbiji pratila je i njegova ćerka Ivana Stojanović, koja je estetičar i živi u Nišu. - Ona je jedna dobra duša, koja nam je izašla u susret sa biografskim podacima koji nisu bili šire poznati. Bio je jako vezan za porodicu - ističe direktor Marinković, podsećajući da je Vozarević u svom ateljeu na Starom sajmištu, sam mešao svoje boje, eksperimentisao sa hemikalijama, što je dovelo do trovanja krvi, od kog je umro. - Posle Rokfelera, dogovorio je bio i saradnju sa Diznijem, ali su ga bolest i smrt u tome sprečile.


LAZAR I UČENICI

UMETNIČKI savet galerije čine Sofija Ljubičić (predsednik) Nikola Kusovac, Dragan Martinović, Jelena Sekulić, Tatjana Marelj.

- Interes galerije je da što više Vozarevićevih slika pronađe, a da se njegovo ime vrati u svetske okvire, gde i pripada - kaže, za "Novosti", Sofija Ljubičić, koja je sa profesorom Čedomirom Vasićem organizovala izložbu Lazarevih učenika. - Trudimo se da vratimo ono što je potrebno ne samo Mitrovici, nego i državi, ali i uspomeni na umetnika koji je rano otišao. Zaborav ga je delimično pokrio i zbog toga što je i nas okrznulo ono što se desilo u evropskim okvirima: zagospodarila je instant umetnost. Potrebna je velika snaga da se izađe iz učmalog miljea.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije