Nacionalne penzije još čekaju zakon

NAŠI vrhunski umetnici koji su se u proteklih pet godina penzionisali, nemaju pravo, kao njihove starije kolege, da konkurišu za nacionalnu penziju. Jer, ni toliko vremena nije bilo dovoljno da se izoštre kriterijumi za priznanje vrhunskom doprinosu nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih manjina. Uprkos proteklim godinama, novi aršini se tek naziru, a prve penzije će biti dodeljene kada bude usvojen novi Zakon o kulturi.

Pročitajte još - OPET SE UVODE NACIONALNE NAGRADE ZA UMETNIKE: Zaslužnima "penzije" od 50.000 dinara

Skoro sasvim sigurno je da za priznanja neće biti uslov starosna penzija, kao do sada, već će pravo na dodatak imati oni umetnici i drugi kulturni poslenici koji su navršili šest decenija života. Novina je i to da će uz novčani iznos nosiocima značajnog priznanja biti svečano uručene plakete ili povelje kao svedočanstvo da su ostavili trajan trag u našoj kulturi.

Pročitajte još - Čuvari naše kulture

- Bilo je potrebno da se ovo pitanje zakonski precizira, jer je mnogo kontroverzi pratilo izbor kandidata na prethodnim konkursima - kaže, za "Novosti", Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u Ministarstvu kulture i informisanja. - Kriterijumi nisu bili jasni, što je otvaralo prostor za manipulaciju. Ovogodišnjim budžetom predviđeno je da se nagrade novi izuzetni umetnici, ali konkurs odlaže usvajanje zakona. Dok se zakon ne usvoji, ne možemo da donesemo podzakonski akt - uredbu o dodeli nacionalnih priznanja. Sve ovo ni na koji način ne utiče na dosadašnje dobitnike, oni dodatak uz penziju primaju redovno.

Od 2007. dodeljene su 503 nacionalne penzije, a danas ih prima oko 300 umetnika i stručnjaka u kulturi, jer je pravo na dodatak neprenosivo na naslednike. Ipak, potomci preminulih dobitnika primiće odlikovanje, kako bi imali uspomenu na vrednost koju je njihov predak ostavio u srpskoj kulturi.

- Članovi komisije, koji će odlučivati o dobitnicima priznanja, biće vrhunski eksperti u svojim oblastima - otkriva Nedeljković. - Vodiće se računa da imaju takav integritet da na njihovo mišljenje ne mogu da utiču ni pojedinac, ni lobiji, ni umetnička udruženja. Dosadašnje iskustvo govori da su pojedini članovi komisije ponekad bili sporna tačka upravo zbog toga.

Predrag Miki Manojlović

Novina je i da ubuduće pojedinac neće moći sam sebe da predlaže, već će taj posao obavljati isključivo udruženja i institucije kulture.

- Možete li da zamislite situaciju kad na jedan konkurs stigne 500 predmeta, možda i više, a više od polovine prijava je nepotpuno - kaže Nedeljković. - Po Zakonu o upravnom postupku ostaje samo osam dana da se pozovu kandidati kako bi dopunili prijavu. A, dešavalo se da pojedina udruženja predlože sve svoje članove, penzionere. Donosili su pune kese predloga. Sada će i udruženja i institucije biti odgovorne. Moraće sami da pišu predlog i obrazloženje za svakog kandidata. Potpuno razumemo da nije lako pisati biografije za nekoliko stotina kandidata, koliko je na primer stizalo iz Udruženja književnika Srbije, pa će pred komisiju stizati samo najbolji predlozi.

Do sada je najviše povika bilo zašto je estrada u ovoj umetničkoj priči. Estrada bi na svaki pokušaj da bude eliminisana uzvraćala porukom: "Kad mogu glumci, možemo i mi." U Ministarstvu navode da je bilo ozbiljnih primedaba da se kriterijum pooštri, ali su se pevači, pevačice i harmonikaši izborili da ostanu.

- Pitam se da li baš izvođačke veštine predstavljaju našu najveću umetničku vrednost - kaže Nedeljković. - Jesu li to glumci ili pevači? Ne može u prednosti da bude onaj ko ima bolji marketing i medijsku podršku.

Komisiji su ponekad stizala i takva pitanja zašto su dali onom umetniku koji je zaradio na svojim delima: "Šta će njemu, on ima vilu?"

Nedeljković odgovara:

- Ovo priznanje nije socijalna pomoć, nego se vrednuje doprinos nacionalnoj kulturi ili kulturi nacionalnih manjina. Ne dodeljuje se nekom ko je siromašan, nego onom ko je doprineo vrhunski ovoj zemlji.