DRAGOCENA knjiga “Stara Srbija i Albanija” ruskog diplomate, naučnika i avanturiste Ivana Jastrebova je svojevrstan atlas izgubljene baštine i naroda na teritorijama gde je u nastajala i u srednjem veku cvetala srpska država. Posle 124. godine od njegove smrti ovo neprocenjivo svedočanstvo najzad je objavljeno na srpskom, u prevodu Vesne Smiljanić Rangelov i izdanju “Službenog glasnika”.

- Ova knjiga starija od veka je izuzetno aktuelna jer nas upoznaje sa izgubljenim korenima i načinom kako su rasrbljene teritorije gde se rađala i cvetala srpska država. Jastrebov je bio neposredni svedok gubljenja identiteta srpskog naroda na prostoru Stare Srbije i Albanije - kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik u “Službenom glasniku” i inicijator prevođenja i objavljivanja svedočanstva koje je u 19. veku načinio Jastrebov.

- Da je knjiga bila prevedna ranije, možda bismo bolje prepoznali suštinski istovetne procese koji su se odvijali u 20. veku, ali i danas, na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Jastrebov je ostavio jedinstvene podatke o promeni identiteta Srba putem islamizacije i poarnaućivanja, što nije isto, ali i svedočanstvo, danas malo poznato, o agresivnom delovanju Katoličke crkve. O vrednosti Jastrebovljevih podataka govori činjenica de se na njima temelje sva potonja naučna dela o Staroj Srbiji i Albaniji. On je poslednji čovek koji je video i materijalne ostatke mnogih srpskih naselja i crkava koje su sistematski uništavane još u njegovo vreme.

Ovaj visokoobrazovani ruski konzul, poliglota i polihistor: etnograf, geograf i istoričar, pored redovnih diplomatskih poslova je koristeći srpske srednjovekovne hrisovulje kao itinirere prepešačio i obišao svako selo, ruševinu crkve i grada u oblastima Osmanskog carstva koje danas poznajemo pod imenima Metohija, bivše jugoslovenske republike Makedonije i skadarsku oblast u Albaniji.

Poslednji skadarski Srbi žive u seocetu Vraka,foto B.Subašić

On opisuje lepe planinske pejzaže i bogate rečne doline sa zdravom klimom, stvorene da u njima žive zdravi i srećni ljudi. Stvarnost je bila drugačija: samo su Turci živeli bogato i zadovoljno na srpskoj grbači, zahvaljujući surovosti Arnauta i arnautaša. Oni carstvu nisu plaćali nikakve dažbine, jedina obaveza im je bila da drže srpsko stanovništvo pod kontrolom mučeći ga. Opis tog života vrlo je sličan današnjem stanju u srpskim enklavama na KiM.

Selo Bukovo pored Bitolja

- Hrišćani su osuđeni na zatvorenički život zbog straha od Arnauta. S takvim životom oni u rakiji traže utehu od patnji i tuge. Zato među njima vladaju bolest i smrtnost, a priraštaja je sve manje - beleži Jastrebov u Đakovici.

On uočava da sve više metohijskih Srba pristupa “fisovima” albanskih klanova koje su kolonizovali iz divljih gudura.

- Poznajem i hrišćane koji su takođe počeli sebe ubrajati u ovaj ili onaj fis. Oni to čine iz drugih razloga, isto kao što se trude da se pobratime, da uzajamno piju krv, s Arnautima i arnautašima u cilju toga da, zatreba li, nađu sebi zaštitu od zuluma. Tako je to bilo u iznuđenom običaju koji je hrišćane vodio pre svega ka arnautašenju, a potom ka neizbežnoj promeni vere - svedočio je Jastrebov.

Srušena srpska crkva u Skadru

Iščitavajući njegove precizne podatke uočava se da su u docnijim vremenima najveća zverstva prema Srbima upravo činili potomci arnautaša, Srba s albanskim identitetom. Nažalost, Jastrebov nije završio svoje životno delo, veliku knjigu kojom je nameravao da upozna Rusiju i svet sa sudbinom Srba.

Ostaci crkve Svetog Stefana

- Umro je iznenada u Solunu, najverovatnije je otrovan, zbog svoje ljubavi i zaštitničkog odnosa prema Srbima. Srećom, njegova udovica je Srpskoj kraljevskoj akademiji predala njegove putne zapise, koje je skupljao tokom godina kad je bio konzul u Prizrenu i Skadru. Akademija ih je, na ruskom, objavila u malom tiražu 1904. tako da su ostale nepoznate javnosti kojoj su bile namenjene. Sad smo ih preveli, sredili i ispunjavamo istorijski dug Jastrebovu - kaže Čeliković.


DIPLOMATIJA I REVOLVERI

JASTREBOV je uvek ustajao u zaštitu Srba, a kad diplomatska sredstva nisu davala rezultate, umeo je da usred podivljale albanske rulje potegne revolver i zaustavi nasilje nad Srbima. Njegova hrabrost donela mu je poštovanje arnautskih predvodnika koji su mu omogućili da putuje gde god želi i vidi jedan primitivan, divlji svet u koji do tad niko sa strane nije imao pristupa.