POZORIŠNA KRITIKA: Biti prorok u svome mestu

DUBROVNIK
SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

Kao i naš Joakim Vujić, i mnogi drugi profeti, koji su hudu i lutalačku sudbinu obeležili nemaštinom i nerazumevanjem vlasti, i Marin Držić (1508 – 1567), jedan od najvećih komediografa iz vremena renesanse, morao je i sam da ponese taj krst i „doživi“ priznanje mnogo vekova posle svoje smrti.

Držićeva dela su izvođena mnogo i rado u njegovom rodnom gradu, na Dubrovačkim letnjim igrama, o čemu svedoči izuzetna knjiga dramaturga Hrvoja Ivankoića „Držić na Igrama“, koji je upriličio i postmoderni predložak za predstavu „Viktorija od neprijatelja“, sastavljen ne samo od Držićevih komedija, fragmenata tragedije „Hekuba“, nego i od njegovih pisama, zapisa, pa i tekstova drugih o njemu.

Dekonstrukcija života i tekstova nekog autora je redovno, po svojoj podeljenoj prirodi, problematična. Festivalu je, u jubilarnoj, 450. godini od smrti pisca koga svi dobro znamo i mnogo gledamo,bio potreban projekat koji će, iz ovog našeg vremena, da protumači Držićevo subverzivno, pobunjeničko, zavereničko delo, koje mu je život učinilo teškim.

U prologu predstave, koja se igra u prekrasnom parku Umetničke škole, na čijim zidinama se projektuju fotografije iz mnogih pređašnjih Držićevih komedija igranih na festivalu, kao i vizuelni dekor u kome se neka scena odvija (scenograf Miljenko Sekulić), publika se slatko smeje sama sebi, jer od glumačke družine čujemo kako je danas u Dubrovniku, gde vladaju srebroljublje i svaka nepodopština, a komanduju strani kapital i nemoral.

Onda se ređaju scene iz „Dunda Maroja“, „Novele od Stanca“, „Skupa“ i drugih velikih komedija ovog genija. Savremena glumačka trupa nam ih prikazuje, uz igru, pesmu i komediju del arte.

U furioznom tempu, koji je redovno autorski rukopis Ivice Boban, maestralan glumac, Ozren Grabarić, igra kako samog Držića, tako i njegove poznate likove (Negromant Dugi nos, Pomet,Stanac, Skup...) Ovaj umetnik čini da svi žanrovi, svi skokovi „iz sreće u nesreću“ i obratno, sve očiglednosti, koje teatar ne trpi, sva banalnost (kao pojavljivanje đubretara, koji govore jezikom južnih suseda, koji metlama prebiju Držića), nedovoljno maštovita koreografija (Nikolina Medak), konačno, evidentan patos, možda neophodan u ovako svečanim programima..., da sve to čini celinu kojoj ništa ne nedostaje i ništa joj ne smeta. Grabarić je glumac koji u trenutku menja svoj kompletan glumački habitus, preobražava se pred našim očima i postaje suštinski znak za ono što hoće da nam prikaže.Redak i dragocen talenat!

Maro Martinović, Branimir Vidić Flika, Doris Šaljić Kukuljica, Danijel Ljuboja, Jure Radnić, Romano Nikolić, Mateo Videk, Nika Lasić, Petra Svrtan, Glorija Dubelj, Iva Kraljević, Ivana Gulin, Robert Španić,Marin Klišmanić, Ugo Korani, Josip Brakus i članovi Glumačke družine „Kolarin“ iz Dubrovnika, uz pomoć studenata zagrebačke Akademije, bili su festivalski ansambl, koji je kolektivnom igrom, u teškom zadatku igranja i Držićevih likova, i savremenih ljudi, bio bez mane i straha od neuspeha.

„Marin Držić - Viktorija od neprijatelja“ je događaj koji nadilazi značaj izuzetne produkcije Dubrovačkih letnjih igara, predstave koja glorifikuje nezaboravno delo velikog komediografa i lutalice, pa i jubileja, kome je posvećen.

Ovaj događaj je putovanje kroz život i delo pisca, koji je stvarao kratko, pre Šekspira i ostalih velikana, koji je bolno savremen, istinit i tačan, čija nova tumačenja prosto vape da budu viđena. I nova scenska istraživanja koja, pred sedamdesetogodišnjicu Dubrovačkih letnjih igara, za dve godine, sa uzbuđenjem očekujemo.