Nagrada Odalovićevoj poeziji duhovne radosti

KRALjEVO – Pod svodovima crkve svetoga Spasa u manastiru Žiči, na sam dan Preobraženja Gospodnjeg, pesniku Mošu Odaloviću je, uz prigodnu svečanost, posle višednevnog saborovanja uručena “Žička hrisovulja”- najviše priznanje Žičkog duhovnog sabora “Preobraženje” i jedno od najprestižnijih književnih nagrada u nas, čime je ovaj 26. po redu duhovni sabor i okončan.

Kako je odluku o dodeli, po tradiciji, žiri saopštio još na Spasovdan - 40 dana po Hristovom vaskrsenju - ovogodišnja “Žička hrisovulja” pesniku Mošu Odaloviću je pripala “zbog čiste duhovne radosti u pesmama za decu i bezazlene”.

Priznanje - “zlatopečatenu povelju” i preobraženjsku ikonu, Odaloviću je, kao jednom od 26 dosadašnjih dobitnika i čuvara srpskog pesničkog jezika i reči, takođe po tradiciji, uručio gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.

- Uzbuđen glasom o dragocenoj Hrisovulji – na dar mom imenu i pesmi, skrušen zdravom preobraženjskom drhtavicom u znaj zahvale, osetih istom zebnjom da za mnom ovamo, genetskim hodom i kodom, pristižu namrgođeni preci. Seljačke provenijencije, kako bi rekli znalci globiš-jezika, al umeju da propituju:“Kud se dede car Nemanje blago?“ - besedio je ovogodišnji laureat. – Da rečem – bavim se rečima, našim slovom, ljudskim razgovorom, sačekaće me ismevanjem, jer toga, dakako, imahu i oni u svakom poslu. Uporan, objašnjavam da su reči jezika našeg umilno stado, a da ih pesnik, bogomdani pastir, drži na okupu. Pridodam, grešan, kako je u boljih pesnika umilnije i raskošnije stado, te da se, u takvih, brže razabere o čemu pričam.

SVETKOVINA

OVOM prilikom, u prepunoj manastirskoj trpezariji svetoga Save u Žiči, gde je svečanost i održana, o pesničkom delu Moša Odalovića govorili su dr Dragan Hamović i prof.dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović. Glumac Nebojša Dugalić govorio je odabrane stihove laureata, dok je u muzičkom delu programa učestvovao Gradski hor „Crvčanin“.