Preko sedam mora i tri okeana

U EGIPATSKOM muzeju u Kairu izmešali su se ljudi s bogovima, carevi s robovima, zlatni sudovi sa lončarskim, zlatne odeće careva s ritama prosjaka. Po ovoj mešavini putnik bi rekao da je Misir demokratska zemlja, najdemokratskija koja postoji na svetu; ali kada izađete iz muzeja i pođete po kairskim ulicama, vidi da je bio u zabludi...

Sredinom dvadesetih godina prošlog veka, ove utiske iz posete muzeju u egipatskoj prestonici zapisala je prva žena putopisac u srpskoj književnosti - Jelena J. Dimitrijević (1862- 1945). Objavila ih je u poslednjoj knjizi štampanoj za njenog života “Sedam mora i tri okena - putem oko sveta”. Novo izdanje ovog zaboravljenog dela književnice, dobrotvorke i svetske putnice, objavila je “Laguna” u ediciji “Savremenice”, a biće predstavljeno u knjižari “Delfi” 21. februara, u 18 časova. O autorki koja je, uz putopise, ostavila traga i u lirskoj poeziji, pripovetkama i romanu, govoriće priređivač ovog dela Biljana Dojčinović, profesorka na Filološkom fakultetu, i dr Svetlana Tomić, istoričarka književnosti.

Rođena u Kruševcu u porodici trgovca Nikole Miljkovića, kao deseto dete, ova žena neobične i burne biografije, već u detinjstvu prelazi u Aleksinac, gde posle očeve smrti odrasta u porodici svoje majke Stamenke, po ocu Knez - Milojković. Još pre udaje za mladoga potporučnika Jovana Dimitrijevića (1881), samostalno je naučila više evropskih jezika: nemački, francuski, engleski, grčki i verovatno italijanski (zbog povrede oka, još kao devojčici, ograničavali su joj učenje i čitanje). Mladi par se nastanio u Nišu, gde je Jelena otkrila život muslimanskih žena u haremima. Zbog ovog interesovanja naučila je i turski, a svoje svedočanstvo o haremskim ženama, objavila je u “Pismima iz Niša”.

U osvit 20. veka, preselila se sa mužem u Beograd, gde su je već prepoznavali po književnom radu, ali i društvenom angažmanu. Priključila se Kolu srpskih sestara, a tokom balkanskih ratova bila je i bolničarka. Prvi svetski rat zatekao ju je u Nemačkoj, pa se u Srbiju vratila preko Švajcarske, Italije i Grčke. Ali, već 1915. na frontu joj gine muž, koga nikada neće prežaliti. Sledeće tri decenije provešće kao udovica, putujući, pišući i boreći se za prava žena.

Posle rata prvo odlazi u Ameriku, a utiske sa ovog putovanja objavila je u knjizi “Novi svet, ili U Americi godinu dana”. Njen duh, uvek željan novih saznanja, vodio je potom na istok, u Egipat, Palestinu, Siriju, Liban. Obilazila je Aleksandriju, Kairo, Memfis, Luksor, Dolinu kraljeva, Svetu zemlju, Hristov grob, Jerusalim, Damask, Bejrut, Haifu... Ono što je doživela na ovim putovanjima, zabeležila je upravo u knjizi koja je više od sedam decenija posle njene smrti ponovo pred čitaocima. Na obalama Jordana književnica je shvatila da su putovanja, metaforički, delimično i smrt: “Otputovati to je uvek, pomalo i umreti”.

Šeik beduina, Palestina i Sirija; Egipćanka iz "bolje klase", Kairo; Ulazak u Lazarev grob, Vitanija

- Ali, i roditi se svaki put iznova - zapisala je priređivač ovog dela Biljana Dojčinović. - Jer, putovanje jeste otvaranje novih vidika, mogućnost za nova saznanja. Jelena Dimitrijević se raduje što u poznim godinama može da putuje, naročito zato što je u mladosti imala problema sa zdravljem, pre svega sa okom. Otuda je ljubav prema putovanjima Jelene Dimitrijević izraz radosti života: za nju je to saznavanje, upoznavanje, novi život i nova mladost.

DALEKI ISTOK

IZ Egipta Jelena Dimitrijević se uputila u Indiju, u Bombaj. Bila je gost tamošnje feministkinje, gospođe Tate, ali se susretala i sa Tagorom. Put je vodi i istočnije, na Cejlon, u Kinu i Japan. Putopis iz ovog dela sveta ostao je neobjavljen, u rukopisu.

TUTANKAMONOVA GROBNICA

ČUVENU grobnicu egipatskog faraona Tutankamona Jelena Dimitrijević obišla je samo četiri godine nakon što je otkrivena. Ali, kako primećue Biljana Dojčinović u predgovoru, ona o njoj ne piše senzacionalistički, već je njen izveštaj više naricanje nad udesom svih ljudi.

- Kao refren ponavlja se zazivanje “O, kralju”, a njegova sudbina da mu večni dom bude opljačkan i oskrnavljen podseća je na to da su njenoj majci kada je već bila mrtva skinuli prsten sa ruke - piše Dojčinovićeva.

SAMA NA POSLEDNjEM PUTOVANjU

NA poslednje putovanje Jelena Dimitrijević je otišla potpuno sama. Umrla je u Beogradu, 22. aprila 1945. godine, a sahrana na Novom groblju, iz nepoznatih razloga obavljena je dva sata ranije nego što je objavljeno, tako da je niko nije ispratio. Književna zaostavština prve žene putopisca u našoj književnosti čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije.