DUŠAN STOJKOVIĆ (Mladenovac)


1. "LOV NA VISORAVNI", Miroljub Milanović (UKS Braničevsko-stiška književna zajednica, Biblioteka "Srboljub Mitić")
2. "DNEVNIK ČITAOCA", Milan R. Simić ("Agora")
3. "SRBIJA U DUBOKIM VODAMA", Zoran M. Mandić ("Zavetine")
4. "O PASTIRU I KAMENU SA SEDAM OČIJU", Selimir Radulović ("Prometej")
5. "AM", Ljiljana Stajić ("Arka")
Roman M. Milanovića, u slavnoj domanovićevskoj tradiciji, simbolički igriv, kritički ozbiljan, satiričan na najbolji mogući način, slika je diktatora uopšte, a u njima, hvala bogu, nikada oskudevali nismo. Knjigu M. R. Simića čine mini-eseji o stranim piscima o kojima autor piše ne iz moranja već iz htenja. On ima osoben kanon svetskih (jednako, i srpskih) pisaca. Njegovi eseji traže da budu izgovoreni. Z. M. Mandić u svojoj knjizi jednako uspešno kao i pre, pokazuje kako ga nikakve granice koje postoje između književnih rodova i žanrova ni na šta ne obavezuju. U njegovim pesmama mnogo je, pored eminentno lirskog, narativnog, dramskog, esejističkog... Promišljanje koje je u njihovom srcu mogli bismo uslovno odrediti kao misao kojom se opevano oseća.

S. Radulović je pesnik koji uspeva, u razgranatim pesmama/poemama biblijsko, kojim se inspiriše, da dosegne. Njegova poslednja zbirka pravi je stvaralački eho i onih koje je u prvoj polovini prošlog veka ispevao Sen-Džon Pers. Duhovna lirika najvišeg reda. Zbirka Lj. Stejić je svakako jedno od najprijatnijih iznenađenja koje se u našoj savremenoj poeziji zbilo. Pesnikinja piše samo onda kada joj sama pesma vodi ruku, brusi i cizelira napisano. Iako u njenim stihovima nema mnogo svetlog, ozareni dubinom njihove mudrosti, bivamo okupani svetlošću koju samo odistinska poezija može da nam podari.

DANICA ANDREJEVIĆ (Beograd)


1. "ANĐEO ATENTATA", Svetislav Basara ("Laguna")
2. LA SANS PAREILLE, Milisav Savić ("Agora")
3. "ATAKA NA ITAKU", Mirko Demić ("Agora")
4. "RAJSKA VRATA", Ljubica Arsić ("Laguna")
5. "CRVENI PRESEK", Laura Barna ("Službeni glasnik")
Basara u novom romanu konstituiše glas naratora F. Ferdinanda iz postmortalnog onostranog statusa. Autor nastavlja ciničnu, duhovitu, lucidnu i subverzivnu igru s istorijom, relativizujući je kroz burlesku, oksimoron i pandemonijum događaja. Roman M. Savića sadrži svu zavodljivost rane "stvarnosne proze", odnos sna i erotike, dekomponovanu i umreženu naraciju, ali i nove stvaralačke dimenzije. Dinamična smena dokumenata i imaginativnih iskaza u vezi s najnovijom srpskom istorijom, formalno i suštinski, čine ovaj roman "promiskuitetnim" delom. Strukturno-vremenska dupla ekspozicija zavičaja u prozi M. Demića spaja poslednji rat u Hrvatskoj i najčuveniji toponim u svetskoj književnosti - Itaku. Autor semantički sugeriše neizrečeno pitanje - da li je Odisej (čovek, ratnik, lider) zaboravio (iskoristio, ubio) svoj zavičaj? Lj. Arsić koristi tehniku pronađenog rukopisa (tableta) kao kriptotekst za dešifrovanje prošlosti i prustovsku poetiku mirisa za rafiniranu evokaciju priče o Firenci, porodičnim odnosima i (ne)komunikativnosti u ljubavi. Slika L. Barne u formi knjige sublimiše umetnički odnos literature, matematike i slikarstva. Spaja ih dijahronijska nit - crtež srpskog impresioniste Koste Milićevića "Vido, ostrvo smrti". Prostorom antikvarne biblioteke autorka sintetiše, a potom dekonstruiše narativnu mrežu o ljubavima i uporednim stvarnostima četiri ovovremena lika iz starog Beograda.

NENAD ŠAPONjA (Novi Sad)


1. "ZEMLjA RAVNA, LjUDI SLUČAJNI", Draško Ređep ("Sajnos")
2. "IREALISTIČKO DOBA", Stojan Đorđić ("Službeni glasnik")
3. "NEOČEKIVANI PESNICI", Vasa Pavković (Zavod za kulturu Vojvodine)
4. "SVETLO IZ OČEVE KOLIBE", Selimir Radulović ("Dosije")
5. "GODINA BUNTA", Đorđe Sibinović (Multinacionalni fond kulture)
Kao i ranijih godina, ni ove neću glasati za knjige čiji sam bio urednik. Reč je o romanu La Sans Pareille ("Neuporediva") Milisava Savića. Kao što neću glasati ni za izuzetne romane kakvi se danas retko pišu, poput "Izložbe" Miodraga Kajteza i "I noć se uvukla u njegovo srce" Đorđa Pisareva.

Knjiga D. Ređepa sadrži oglede o ljubavi i nestajanju. Istovremeno, to je ubojita i lekovita knjiga, megaesej koji sumira protekli vek. Delo S. Đorđića pak pokušaj je književnoistorijski da se precizno sagleda srpska književnost u rasponu od 1990 do 2010. godine. S. Radulović posmatra slično književno vreme, ali dodatno osenčeno i kroz religiozne i geopolitičke naočari. Iz istog vremena su i junaci knjige V. Pavkovića (Voja Despotov, Judita Šalgo, Vujica Rešin Tucić i Petru Krdu), pisane tragom znamenite Despotovljeve esejističke knjige "Neočekivani čovek". Knjiga Đ. Sibinovića, taksativno i precizno, sasvim ubrzano, iz ovog dana takoreći, svedoči o 52 fenomena koji uokviruju naše današnje živote. Živimo i čitamo, dakle, uprkos svemu!

VALENTINA HAMOVIĆ (Beograd)


1. "REPUBLIKA ĆOPIĆ", Vule Žurić ("Službeni glasnik")
2. "POSTELjICA", Olivera Nedeljković (Kulturni centar Novog Sada)
3. "RASPRAVA O GATALICI", Petar Pijanović (KOV)
4. "U DOSITEJEVOM KRUGU", Persida Lazarević di Đakomo (Zadužbina Dositej Obradović)
5. "REČ POSLE", Saša Radojčić (NB "Stefan Prvovenčani")
Na fonu poetike jednog od najomiljenijih pisaca srpske književnosti, V. Žurić rekonstruiše biografske činjenice, anegdote i nepoznate detalje iz života Branka Ćopića, ugrađujući ih u fikciju protkanu duhovitim i slikovitim pripovedanjem. Knjiga lirske proze O. Nedeljković svojevrsni je dnevnik materinstva u kome autorka, meko i eterično, pokušava da dešifruje tajnu rađanja i rođenja iz ugla dosad nepoznatog srpskoj književnosti. P. Pijanović obogaćuje srpsku književnu kritiku još jednom knjigom ogleda, ovaj put pokušavajući da celovito sagleda opus Aleksandra Gatalice kroz analizu imanentnih svojstava i sagledavanje njegovog mesta u kontekstu savremene srpske proze. P. L. di Đakomo se bavi jednim segmentom Dositejevog života i vremena - njegovim boravkom u Engleskoj 1785. i susretom sa tzv. škotskim prosvetiteljstvom - pokušavajući da sagleda posledice toga putovanja unutar našeg kulturnog prostora. Pesnik S. Radojčić piše o poeziji i pesnicima - unutar ove knjige nalaze se kritički osvrti posvećeni savremenim srpskim pesnicima u kojima se konstantno promišlja pitanje smislotvornosti poezije.