Moreno Buratini: Zagor ima i srpskog duha

PRONTO! U Srbiji sam..." - javlja se na mobilni telefon legendarni Moreno Buratini, glavni scenarista i urednik serijala "Zagor". Pravo iz magične izdavačke kuće "Serđo Boneli editore", Italijan je stigao prvi put u Beograd kao specijalni gost 13. Međunarodnog salona stripa, da predstavi jubilarni, 600. broj edicije, u Studentskom kulturnom centru.

I našao se u neformalnom, svetskom "zagorovskom" centru, na ulicama gde ljudi i dalje nose crvene majice sa žutim krugom i orlom u sredini, među onima koji su odrasli uz Duha sa sekirom i avanture iz mitskog Darkvuda.

Nalazimo ga u bašti SKC-a. Naručuje espreso i oporavlja se od srpskog doručka:

- U Italiji uzmemo samo kolač i kafu, a ovde - ne znam ni da nabrojim!

Uz široki osmeh, pokazuje nam na mobilnom fotografiju tanjira, a na njemu jaje na oko, sir, kajmak, "nešto rolovano i pohovano", salata...

Pre 25 godina Buratini je ušao u Zagorovu ekipu i do danas potpisao neverovatnih 120 epizoda. Prevazišao je i tvorca Zagora Gvida Nolitu (Serđa Bonelija), koji ga je lansirao 1961, i postao neprikosnoven po broju objavljenih strana ovog stripa.

- Ograđujem se. Prevazišao sam ga po količini, ne znam da li i po kvalitetu. Gvido je Zagora pisao "samo" 20 godina, pa je prešao na Teksa Vilera i Mister Noa. To je razlog za moj uspeh - kaže, u razgovoru za "Novosti“, Buratini.

Nema, ipak, razloga za skromnost, jer su zahvaljujući njemu Zagor i njegov verni Čiko i danas u akciji, a početkom devedesetih zamalo da odu u legendu. Kao u mnogobrojnim epizodama, Buratini ih je u saradnji sa Maurom Bozelijem i timom izuzetnih crtača, preporodio, uspravio i bukvalno vratio iz mrtvih:

- Pre nego što sam postao scenarista, bavio sam se književnošću i pisao kritike stripova. Godinu dana pre ulaska u Zagorovu ekipu dobio sam priliku da radim intervju sa Bonelijem i pitao sam ga kakva je budućnost Zagora. Odgovorio je kratko: "Mračna". Smatrao je da je dao sve što se već moglo dati, da su teme iscrpljene i da bi lako moglo da se desi da se u skorijoj budućnosti Zagor ugasi.

Da se Zagor uspešno vratio i traje više od 50 godina, govori i aktuelni italijanski broj stripa, koji Buratini ponosno drži u rukama. Epizoda "Uskrsnuće" izašla je ovog meseca i govori o povratku najopasnijeg negativca, profesora Helingena.

Za srpske čitaoce pisac otkriva i jednu tajnu:

- U novembarskom broju pod imenom "Ludi doktor" saznaćemo koje je Helingenovo pravo ime i otkriti nešto iz njegove prošlosti!

Gost iz Italije ima odgovor i na pitanje zašto je Za-Gor Te-Nej, kako glasi junakovo indijansko ime, toliko popularan i važan u Srbiji. Bonelijevi stripovi su, kako kaže, prvi put u Jugoslaviji počeli da se objavljuju 1967, i to u velikoj meri, znatno pre američkih, francuskih ili japanskih.

- Bili su prisutni na kioscima i to je, malo-pomalo, oblikovalo veliki broj ljudi koji su se navikli da ih kupuju i da prate njihove avanture iz meseca u mesec. Ali ima još nešto, postoji zajednička crta koja povezuje srpski i italijanski narod. Imali smo tokom vekova neku privrženost, osećaj za avanturu i za borbu. Kroz istoriju Srbi su se kao i Italijani dosta borili, patili i Zagor to odražava. Mnogo puta je bio ranjen, zarobljen, u zatvoru i u opasnosti, vodio unutrašnje bitke, ali je uvek nalazio snagu da se ponovo podigne i nastavi dalje. Nikada nije odustajao. To je ono što povezuje naša dva naroda - kaže Buratini.

Povezuje nas još nešto, dodaje gost. Srpski strip-autor Branislav Bane Kerac prošlog meseca je postao prvi stranac koji je imao čast da crta Duha sa sekirom!

- Radio je specijalni broj u boji. Svi su oduševljeni njegovim radom. Inače, ovde mi prilaze ljudi koji hoće da postanu scenaristi i crtači Zagora. Danas bi trebalo da se nađem sa jednim od njih, da mi pokaže table, tako da osim što veoma mnogo čitaju i cene ovaj strip, ljudi u Srbiji žele i da uđu u Zagorovu ekipu. Obilazeći zemlje u kojima se objavljuje, Srbiju, Tursku, Brazil i Hrvatsku, uvideo sam da Zagor kao junak spaja narode, da nacionalna pripadnost nije mnogo bitna, jer su svi ujedinjeni u snevanju avantura.

ITALIJANSKI SUPERHEROJ

Svi strip-junaci se menjaju, pogledajte samo najnovije epizode Spajdermena i Betmena. Zagor je trpeo promene ali ne u velikoj meri, i ostao je verniji svojim korenima i počecima. Srž serijala je tu. Njegovi čitaoci koji imaju oko trideset godina i više, tradicionalisti su i to se prilikom pisanja epizoda mora poštovati. Nema radikalnih zaokreta. Zagor je italijanski superheroj, ima kostim, upada u priče sa magijom i natprirodnim dešavanjima, ali mnogo je bliži realnosti nego superheroji i nikada ne može biti u tom krugu.

VELIKI UTICAJ

Deca kreću sa stripovima, pre knjiga i filmova. Stripovi su uticali na razne društvene pojave, pokrete, način oblačenja i izražavanja. Stiven King i Stiven Spilberg iskovani su na stripovima koje su čitali u detinjstvu. Današnji način komunikacije se u velikoj meri oblikovao zahvaljujući stripskim junacima i načinu na koji su prezentovani. Na "Fejsbuku" se može videti kako često koriste scene i gegove iz stripova da bi objasnili nešto sagovorniku.

SIMBOL ORLA

Buratini je zaslužan što smo saznali da je pravo Zagorovo ime Patrik, kao i šta znači simbol orla na grudima:

- To je objašnjeno u priči "Darkvud godine nulte", koju sam napisao. Zagor u svojoj mladosti upoznaje indijansku čarobnicu koja ga uči principima indijanskog spiritualizma i verovanja, i on dobija viziju orla koji natkriljuje sunce. Taj orao simboliše američke Indijance i njihovu istoriju, a Zagor postaje njihov zaštitnik.