Nikola Malović: Perast je moj Makondo

LOGIKU baroka i primorskog načina života, španske katoličke kraljeve, Jevreje i otkriće Amerike, Kolumbovo skrivano poreklo, teorije zavere, svet koji potpuno zavisi od tehnologije, Perast i mornarsku majicu - upleo je Nikola Malović u roman "Jedro nade" ("Laguna"), za koji mu je nedavno pripala nagrada Zadužbine Branka Ćopića za prozno delo visoke umetničke vrednosti. Ovo ugledno priznanje biće mu svečano uručeno 12. juna, u Salonu Kluba Srpske akademije nauka i umetnosti.

U Malovićevom romanu "Gugl" je evoluirao, preuzeo ulogu Boga, pa nadgleda sve i svakoga. Razvijene su aplikacije Google Ear za slušanje svakog, Google Earth Memory za gledanje svakog, te Google Arm, koja služi da bi majke vojnika Ujedinjenih zemalja poludele od bola, u poslednjoj epizodi rijalitija, kada im sina ili ćerku pogodi metak ili raznese mina...

Malović pokazuje da živimo u vremenu prenaglašenosti svih prenaglašenosti i da nas to spaja s barokom. Roman koji je pisao šest godina doživeo je tri izdanja, a ovenčan je i nagradama "Borisav Stanković" i "Pečat vremena", čime se, po mnogima, opravdala njegova smela tvrdnja s kraja prošle godine, a po kojoj je "Jedro nade" jedan od najboljih romana objavljenih u 2014.

* Da li su vas, ipak, iznenadila ova priznanja?

- Smelo je bilo izvagati i javno reći kako "Jedro nade" spada u tri najbolja romana u 2014, samo zbog neskromnosti, jer sam sve vreme verovao u potenciju tog teksta. Budući da kao pisac s velikim iskustvom i kao knjižar pride imam savršen uvid u aktuelnu produkciju, ostaje mi da s nulte nadmorske visine aplaudiram svakom od tri žirija ponaosob, što su imali hrabrosti da nagrade roman za koji ih niko nije potezao za rukav. Mislim da u tome leži sva poštena formula "Jedra nade" i njegovog doprinosa našoj književnosti - kaže pisac, koji živi u Boki kotorskoj, u Herceg Novom.

* Tokom šest godina, kako ste rekli, niste imali realnijeg života od života unutar književnog sistema "Jedra nade"?

- Istina. Dok su drugi ljudi realno živeli svoje živote, družili se, izlazili, odlazili u pozorišta i kafane, na izlete i putovanja, ja sam satima radio na romanu, svakog dana. Zato to danas i jeste obiman sistem koji potkazuje doslovno svaku trunčicu nama znanih života, dobar komad opšte istorije, ideologiju vremena, upire prstom u tehnologiju - ne veličajući je i ne negirajući je, i na savremen način tematizujući tri večite teme: Boga, ljubav i smrt.

* Šta se krije iza fenomena mornarske majice, koja je jedan od stubova knjige, kakva istorija?

- Reč o najpoznatijem, najseksualnijem i najavanturističkijem modnom dezenu na svetu, koji je ujedno i vojna uniforma. Prvi put su je obe strane imale 1805. godine, u Bici kod Trafalgara, između Nelsonove engleske flote i udružene francusko-španske. Zna se i da je 19. avgusta 1874, na Preobraženje, veliki knez Konstantin Nikolajevič Romanov, admiral flote, izdao naredbu da mornarska majica postane ruska uniforma. Rusi je zovu "dušicom", koliko su samo s njom emotivno srasli. Nepregledan je niz poznatih ljudi koji su je imali na ramenima. Mornarska majica nije običan komad gaderobe. Odevna je to institucija.

* Čime vas je Perast opčinio?

- Perast je najlepši primorski mali grad na svetu. Barokna je to bajka. U romanu je politički odvojen od kotorske Boke kotorske. Jedinstven je i po tome što je podigao veštačko ostrvo, Gospu od Škrpjela, ali i po mnogim pomorcima, nautičkim pedagozima, brodovlasnicima, silnicima, duhovnicima. Mislim da će "Jedro nade" od Perasta da napravi Makondo domaće književnosti. Voleo bih kad bih imao peraških 24 kvadrata u posedu.

* I nebo je u vašem romanu plavo-belo, pri čemu plavo potiče od plavetnila neba, a belo od hemijskih tragova kojima nas svakodnevno zaprašuju iz neobeleženih aviona. O čemu je reč i zašto se o tome retko govori u javnosti?

- O tome često govore novosadski "Zeleni". Dovoljno je ukucati na "Guglu" "hemijski tragovi" - da bi se čovek naježio. Biće da nas je suviše na planeti, i da su na naše zemlje mnogi bacili oko. Kao što pojava duge predstavlja zavet između Boga i čoveka da velikog potopa neće biti opet, tako su i hemijski tragovi zavet između moćnika i moćnika da će ljude tretirati kao skakavce. Roman nudi najkompletniji dosije o fenomenu hemijskih tragova na nebu, onih tragova koji satima ostaju iza neobeleženih aviona, za razliku od kratkotrajnih kondenzacijskih tragova koji ostaju iza aviona na komercijalnim linijama.

* Da li zaista globalizacija danas jedino pisca ne može da otpusti s posla?

- One koji nemaju posla a imaju književnu ambiciju poradovaće moj potvrdan odgovor.

* U kakvim vremenima živimo i kakva nam je duhovna dijagnoza?

- Živimo u vremenima u kojima se čuju bubnjevi apokalipse. Verujemo, ali nismo ubeđeni.

* Kako jedan Bokelj gleda na istorijske bure koje ne prestaju da tutnje našim podnebljem?

- Zabrinjava me iskrena želja mladih da odu i nikad se ne vrate. To je dokaz da budućnost ovde neće navratiti iza okuke naših dana. Nismo složan narod, uprkos spasonosnoj formuli, i to nas košta, nacionalno, biološki i kulturno.

* Kritika je rekla da smo pre 30 godina imali Pavićev "Hazarski rečnik", pre 15 godina Petrovićevu "Opsadu crkve Sv. Spasa", a danas da imamo vaše "Jedro nade". Kako gledate na takve ocene?

- Paviću bi se dopale, baš kao što se dopadaju i meni. Pisac jedino zna kojom količinom zdravlja plaća svako pojedinačno priznanje.