Golubac ukras Đerdapa

PRVI tender za obnovu Golubačke tvrđave biće raspisan u oktobru, a radovi će početi najverovatnije u martu sledeće godine. Revitalizacija Golubačkog grada započeće izmeštanjem magistrale i probijanjem novog tunela južno od Tvrđave. Tek po skretanju saobraćaja počeće radovi na starom zdanju. Uporedo sa radovima na putu, krenuće izgradnja centra za posetioce.

- Reč je o izuzetno složenom projektu, a prostor se nalazi u okviru Nacionalnog parka „Đerdap“ i zaštićenih zona prirode i spomenika kulture, pa procedura pribavljanja svih dozvola i saglasnosti dugo traje - kaže autor projekta, arhitekta Marija Jovin za „Novosti“.

Pripremu tehničke dokumentacije najvećim delom finansirali je naša država, a obnova će se finansirati sredstvima iz pristupnih fondova Evropske unije (IPA). Za ovaj posao obezbeđeno je 6,5 miliona evra.

- Sredstva su obezbeđena, ali očekujemo i dalje učešće naše zemlje, s obzirom na značaj projekta za zaštitu kulturne baštine - kaže naša sagovornica.

Jovinova podseća da su mnogi vredni objekti zapušteni samo zato što nisu urađeni kvalitetni projekti i programi.

- Čak ni za naše spomenike na Listi svetske baštine nisu urađeni menadžment planovi. Upravo savremen i uspešan pristup primenjen kod Golubca, izaziva otpor kod onih koji su navikli da rade na način - svake godine po malo popravki.

Po njenim rečima, Tvrđava Golubac nije pretrpela velika razaranja, a do najvećih oštećenja došlo je usled uticaja vremena. Najviše je devastirana u 20. veku, kada su kroz bedeme i stene Tvrđave probijeni tuneli i izgrađen put.

- Rekonstrukcija zidanih delova biće minimalna, a drveni elementi se obnavljaju u celini. To je moguće, jer su položaji drvenih greda svuda očuvani. Obnova krovova znači i trajnu zaštitu starih zidova, ali i mogućnost korišćenja kula i drugih objekata. Svim zatvorenim objektima je određena namena za prezentaciju epohe u kojoj je Tvrđava trajala i događaja koji su se tu odvijali. Sa obnovljenim krovovima, Golubačka tvrđava će dobiti svoju staru siluetu na ulazu u Đerdapsku klisuru.

Radovi na tvrđavi Golubac su počeli 1969. godine i trajali do 1987. godine. U tom periodu rekonstrusani su zupci na jednoj kuli i na delu bedema uz tu kulu, obnovljene su drvene tavanice i stepenice u toj kuli.

- S obzirom da krov kule nije obnovljen, a nije bilo ideje o tome ko će se starati o obnovljenom objektu, sve je posle nekoliko godina propalo. Služba zaštite jednostavno nije imala odgovor na pitanje staranja i korišćenja spomenika koji nemaju upravljača. Spomenike je uvek posmatrala u smislu tehničke zaštite, bez šireg sagledavanja stanja, urbanističke zaštite i mogućnosti korišćenja baštine u kulturne i turističke svrhe.

Upravo zato država je proglasila prostor golubačkog grada za turistički prostor i osnivanjem preduzeća „Golubački grad“ odredila upravljača. Tako je Tvrđava prvi put dobila „gazdu“ posle odlaska Turaka 1867. godine.

- Osnivanjem preduzeća načinjen ogroman pomak i za zaštitu same tvrđave, ali i za zaštitu kulturne baštine, jer ovakav pristup može da se primeni i na drugim spomenicima kulture - kaže sagovornica.

Stručni konsultanti autorke projekta su njen kolega Siniša Temerinski i arheolog dr Miomir Korać. Ako sve bude teklo po planu radovi će trajati tri godine.