Siniša Pavić: Ironijom protiv mržnje

- Stalno mislimo da će upravo ovaj ciklus “Bele lađe” biti poslednji, a ona uporno nastavlja život - počinje Siniša Pavić priču za “Novosti”. - I ja osećam da tu nije kraj i da ima još mnogo toga da se kaže. Počećemo snimanje za pet-šest dana i imaćemo sigurno deset epizoda. Možda i više. Ova serija se ne radi kao ostale, gde se, kad imate dobru osnovu, valjano rasporedite figure i imate dobro postavljene likove, priča otvara sama. To je veoma važno za dramaturgiju. Da se priča otvara kao dobar pasijans. “Bela lađa” to nema. Traži svakodnevni ručni rad, na kreiranju svake pojedine scene...

Paviću to i dalje ne pada teško. Bavi se Šojićem i Šojićima lagano i lepo:

- I ja sam radeći na ovoj seriji na neki način učio. Ona je za mene, posle toliko godina rada, bila nešto novo. Jedna politička, satirična struktura, koja ne može da bude samo satira, mora da bude i komedija. Jer satira je ljuta, satira je mrka, oštra, namrgođena i gorka. To radimo kao komediju nastojeći da u jednom pakovanju koje je lako svarljivo, govorimo o stvarima koje su stvarno mučne. One mogu da se rade kao drama, kao horor... Ali, ako tako postavite stvari, onda ćete ljudima samo natovariti kamen na glavu pored onog koji već nose. Potreban je odtih, da upotrebim tu staru slovensku reč, za duhovno preobraženje, sposobnost da svu muku svog života vidite iz posebnog ugla. A to je sposobnost čoveka da se nasmeje sebi, svojim mukama, glupostima, zabludama...

I svaka Pavićeva serija (od “Diplomaca”, preko “Vrućeg vetra”, “Boljeg života”, “Srećnih ljudi”, “Porodičnog blaga”, do serija “Stižu dolari” i aktuelne “Bele lađe”) je svojevrstan odraz društvenih prilika u kojima su nastajale tokom decenija. A na pitanje da li je moguće da i posle tako bogatog iskustva i dalje uči, odgovara:

- Čovek se uči dok je živ, jer ako ne učite zaostaćete. Trudim se da dostignem perfekciju ali je uvek pitanje da li je nešto moglo bolje. Pomerio sam se malo i tematski i u izrazu, jer ako pogledate moje prve radove “Vruć vetar”, “Diplomce”, pogotovu “Bolji život”, u njima ima mnogo više vere u čoveka i u njegovu srećnu zvezdu koja može da ga obasja, nego danas.

Scenarista priznaje da je dovoljno proživeo da može da bude skeptik, čak i cinik, ali se trudi da ne bude:

- To je stvar izbora i stvar pogleda na svet. Čovek ne treba nikad da ode u cinizam. Dobro je biti ironičan, kaže Anatol Frans: “Ironija je ono što nas spasava od mržnje”. I jeste tako, jer govorimo sa ironijom o stvarima koje bi, da nje nema, morali da mrzimo, a mržnja nije dobra.

A, da li Pavić sa ironijom i bez mržnje gleda i na situaciju u kojoj je producentska kuća “Gama” najavila da će snimiti film “Tesna koža”, čiji je scenarista i idejni tvorac likova Siniša Pavić:

- Sud je već utvrdio da oni nemaju nikakva prava na snimanje “Tesne kože”. Polemisati o pravosnažnim sudskim odlukama u javnosti nema nikakvog smisla. Za onog koga to interesuje, mogu da navedem nekoliko rečenica iz presude vrhovnog kasacionog suda, koji je stavio tačku na sve ono što su oni tražili tužakajući mene, RTS i “Košutnjak”, a povodom snimanja “Bele lađe”. Citiram: “Scenarista kao autor priče, preneo je na tužioca (“Gamu”) pravo realizacije i korišćenja scenarija za tačno određene nastavke filma “Tesna koža”, te pravo na snimanje daljih nastavaka pripada onome kome scenarista ustupi svoj scenario kao imovinsko pravo”. Time im je rečeno jasno od strane najviše sudske instance u ovoj zemlji da to što oni traže nemaju pravo. Nisam uopšte u mogućnosti da pratim taj način razmišljanja. Imaju presude koje su tražili, a koje neće da poštuju.

Da li je to scenario za novu seriju ili ne, tek o apsurdu ove situacije Pavić neće da polemiše. Ali hoće da polemiše oko toga koji je naslov njegovih serija najbolji.

- Pa to je “Bolji život”, naslov koji važi za sva vremena i sve ljude. Serija je snimljena pre više od dve decenije. U to vreme nismo bili dočekani baš blagonaklono, a sada, dve decenije posle, likovi iz serije ušli su u reklamu. Neverovatno!