Muzej „Cepter“ - riznica savremene srpske umetnost

U Knez Mihailovoj, u zgradi negdašnje “Prve Hrvatske štedionice” arhitekte Dionisa Andrije Sunka, koji je projektovao i zagrebački hotel “Esplanadu” - nešto više od šest meseci radi Muzej “Cepter”. Jedini je u Beogradu koji trenutno predstavlja savremenu srpsku umetnost. Osnivač i vlasnik Madlena Cepter, ovim poklonom rodnom gradu, popunila je prazninu koja se oseća godinama - otkako su zatvoreni Narodni, pa potom i Muzej savremene umetnosti.

Nastao iz kolekcije Galerije Cepter, kako nas podseća umetnička direktorka Ivana Simonović Ćelić, ovaj muzej se prostire na 1.200 kvadratnih metara, a u tri nivoa - suteren, parter i sprat - izloženo je 187 dela. Fundus je međutim znatno bogatiji - broji više od 350 dela od 132 autora.

Posetioca dočekuju vedra mlada lica vodiča i čuvara, uglačan mermer, a prvo delo koje namerniku želi dobrodošlicu je veliko platno Stojana Ćelića. Jezgro muzeja čine dela Decembarske grupe, dok ostale zbirke “pokrivaju” drugu plovinu 20. i početak 21. veka. Ovu mladu i ambicioznu ustanovu čini posebnom i nešto što je bezmalo ukinuto u drugim muzejima- otkupi.

- Mi nastavljamo da bogatimo naše kolekcije. Još tokom rada Galerije Cepter otkupljivali smo po jedno delo, a drugo dobijali na poklon - objašnjava Ivana Simonović Ćelić. - Značajna dela muzejskog kvaliteta kupujemo od umetnika koji su sad u naponu snage. Pored ostalih u novonabavljene radove spadaju skulpture Danijela Glida, Zdravka Joksimovića... Uskoro ćemo prirediti izložbu akvizicija.

Otkupljivana su i dela umetnika koji nisu izlagali u galeriji ali su važni za drugu polovinu 20. veka. Postoji čitav spisak vrednih umetnika čija dela tek treba otkupiti.

- Ne zastupam ideju da se po svaku cenu delo nekog značajnog umetnika mora naći u zbirkama, samo zbog njegovog imena i ugleda. Mora se čekati delo koje zaslužuje da stoji u muzeju - izričita je naša sagovornica.

Muzej formira i biblioteku o kojoj brine kustos-pripravnik Jelena Popović i uporedo sprema kustoski ispit o neobičnim materijalima koje umetnici koriste u stvaranju dela.

- Rastao sam i sazrevao kroz rad Galerije, pa muzej sad osećam kao svoju kuću - kaže Andreja Rodić, sekretar i sistem-administrator. Upravo takav stav možda objašnjava entuzijazam i dobru energiju koji se osećaju u ovom zdanju.

ĆUTANJE I POHVALE
ČUDI me, kaže Ivana Simeonović Ćelić, što od kolega moje profesije ne čujem ni hvale ni pokude. Jedina reakcija je - ćutanje. Knjiga utisaka je, međutim, puna pohvala:

“Primer nesebičnosti i želje da se podeli doživljaj lepog.”

“Otvaranje ovog Muzeja je veliki događaj za Beograd. Hvala što afirmišete građansku kulturu da nas izbavite od folk-kulture i što postavljate kriterijume. “ - Peđa Soretić.

“Otvaranje ovog privatnog muzeja je veliki poduhvat za našu sredinu. Gospođa Madlena Janković Cepter zaslužuje sve pohvale za uložen trud i sredstva.”

“Pet plus za Muzej.” - Rada Đuričin.