Ideje ne gore

U PRISUSTVU nekoliko hiljada posetilaca, više stotina izdavača, istaknutih javnih i političkih ličnosti kao i stranih diplomata, svečano je otvoren Beogradski sajam knjiga. Otvarajući Sajam naš književnik David Albahari, koji više godina živi u Kanadi najpre je rekao:
- Svet oko nas nalazi se od danas u neprekidnom i sve bržem menjanju i knjiga je jedna od retkih stvari koje, kao začarane, ostaju iste. Nekome se čak može učiniti da je knjiga, pogotovo ako je sagleda naspram razuzdane kompjuterske tehnologije, beznadežno zastarela, da je - u uslovnom smislu - zrela za stari papir. Drugi će, međutim, u tom nemenjanju otkriti dokaz njenog savršenstva.
Upitavši se potom da li bismo morali da strahujemo za sudbinu knjige ili pak da li je njena sigurnost osigurana, Albahari je dodao da na ova pitanja nema konačnog odgovora. Jer, u svetu u kojem ništa nije sigurno i u kom je rat roditelj svih stvari, budućnost knjige je neizvesna. Dodao je da knjiga, iako danas nema toliko neprijatelja kao u nekim starim vremenima, ima ih još uvek.
- Pravi neprijatelji knjige su negde drugde - kazao je on. - To su ona društva ili pojedinci iz vlasti koji pokazuju nemar prema književnom i kulturnom nasleđu. To su one političke i društvene strukture koje književnost i kulturu stavljaju na poslednje mesto, pravdajući to nekim višim ekonomskim, vojnim ili strateškim ciljevima. To su oni koji veruju da predstavljaju početak i kraj sveta, kao i oni koji diktiraju kako svet treba da izgleda ili određuju granice koje niko ne sme da prekorači. To su i oni koji su spremni da zapale lomače za knjige, verujući da ideje mogu da izgore kao i stranice na kojima su zabeležene.
Rekavši potom da ovaj svet danas nije ni gori ni bolji, Albahari je kazao da piscu ne preostaje ništa drugo nego da zaoštri olovku i da ponovo pokuša, kao i ranije njegove kolege, da pronađe pravu meru za stanje sveta u kojem prebiva, za opis ljudskog duha koji nastoji da shvati odakle je došao i kuda ga sve ovo vodi.
Pozdravljajući prisutne u ime pisaca svoje zemlje, Naim Katan iz Kanade (ova država je počasni gost Sajma) je najpre ispričao da je tokom protekle sedmice imao sreću da poseti Novi Sad, Loznicu i da upozna Beograd. Potom je dodao:
- U ovim gradovima sam se susreo sa Srbima, profesorima, studentima, rukovodiocima opština. Bio sam iznenađen toplinom sa kojom su me primili, njihovom ljubaznošću i zanimanjem za drugoga, za stranca.
- Kanada uživa u Srbiji izuzetan ugled i mogao sam da zapazim da se zanimanje koje pobuđuje moja zemlja Kanada, ne ograničava na radoznalost, nego se izražava kroz želju za otkrivanjem i upoznavanjem - nastavio je Katan. - Često su mi ovdašnji ljudi i žene i svi oni koji su posetili Kanadu, ili u njoj imaju svoje bližnje ili prijatelje, iskazali uvažavanje i poštovanje koje imaju prema mojoj zemlji. Naglašavali su da naše dve zemlje imaju mnogo sličnosti, a posebno kada je reč o raznovrsnosti Srba i Kanađana.
Sajam će za posetioce biti svakodnevno otvoren od 10 do 20 časova. Mada je zvanično predviđeno da se zatvori idućeg ponedeljka u podne, izdavači nagoveštavaju da će ovo veliko vašarište knjiga trajati i dan više.

FILMOVI IZ KANADE
FILMOM “Tajna gospodina Rajsa” Nikolasa Kendla sa Dejvidom Bouvijem i Bilom Svičerom, sinoć je u Kulturnom centru “Studentski grad” počela retrospektiva kanadskog filma.
Do 26. oktobra publika će videti ostvarenja “Oslobodi me” Lee Puli sa Mikijem Manojlovićem, “Egzistenc” Dejvida Kronenberga, “Poslednja stanica” Marka Melouna, “Spajder” Dejvida Kronenberga, kao i “Metalna eksplozija” Gerija Barnsa. Retrospektiva se završava filmom “Bumerang “ Dragana Marinkovića, koji je sniman u srpsko-kanadskoj produkciji.
Ulaz je besplatan, jer je kanadska ambasada u Beogradu obezbedila pravo projekcije u našoj zemlji pošto je Kanada počasni gost Beogradskog sajma knjiga. B.N.

STRANI PISCI
DVADESETAK inostranih pisaca, više nego ikada u poslednjoj deceniji, prisustvuje beogradskom Sajmu knjiga. Toliko je isto objavljeno ove godine njihovih dela. Naravno, najviše pisaca dolazi iz Kanade, koja je ove godine počasni gost Sajma.
Tako će pored Naima Katana iz Kanade biti prisutni Moris Lemir, Frenk Kaningam, Lusi Paž i Vilijam Patrik Vudkok. U njihovoj delegaciji su i pisci koji pišu na engleskom ili francuskom, ali su “naše gore list “- Negovan Rajić, LJubica Milićević i Dušan Petričić, nekadašnji karikaturista “Novosti”. Iz Italije su prisutni Nikolo Amaniti, Korado Kalabro, Masimo Niva, Paolo Rumic. Došli su i Mirjana Kiz (Irska), Dejvid Toskana (Meksiko), LJudmila Ulicka (Rusija) i A. I. S. Ligre iz Norveške...

KANADSKE PRIČE
SAJAM knjiga u Beogradu u znaku je kanadske književnosti; u istom obeležju je i poslednji broj časopisa “Pismo”, koji uređuje Raša Livada. Izbor nove kanadske priče sastavio je David Albahari, a ova mala antologija zauzima dve trećine dvobroja 74/75.
Albahari je odabrao 15 kanadskih savremenih autora koji pišu na engleskom i francuskom jeziku. To su Liza Bisonet, Merion Elis Koburn Farant, Daglasa Glavera, Barbaru Gaudi, Gaja Vanderhejga, Moniku Prul, Bila Gastona, Dajanu Šemperlen, Marka Antonija DŽarmena, Elizu Levin, Lija Makeja, Lisu Mur, Paula da Kostu, Mišela Berija i Anabelu Lajon.
Sem ovog antologijskog izbora savremene kanadske priče u pismu su još samo dva autora. Filip Larkin, savremeni britanski pesnik, predstavljen je izborom pesama u prevodu Željka Kostića, dok je kao poslednji prilog objavljen komad Petera Handkea “Umetnost pitanja ili putovanje u sonornu zemlju”, u prevodu i s komentarima Žarka Radakovića.
Ovaj broj “Pisma” trebalo je da bude odštampan još pre nekoliko meseci, ali je izostala pomoć Ministarstva kulture.
- Ne bismo ga odštampali ni sada da nije bilo Gradske skupštine Beograda. Zahvalan sam Gorici Mojović što se ovaj broj “Pisma” pojavio za Sajam knjiga, pa iako sa zakašnjenjem u - pravo vreme, - kaže glavni urednik Raša Livada.
N. T.