Karađorđe opet dođe

AKO se direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i direktor Arhiva ove kuće Aleksandar Erdeljanović iduće nedelje u depoima Austrijske kinoteke u Beču uvere da je tamo pronađen odista davno izgubljeni prvi srpski igrani film iz 1911. godine o Karađorđu, biće to iduće godine najlepši poklon naše kinematografije predstojećoj proslavi 200 godina Prvog srpskog ustanka!
- Decenijama već, neuspelo, tragaju sve generacije “kinotečana” za ovim davno izgubljenim filmom - kaže Zelenović.
- Poslednji put ovaj naš film prikazan je, po nekim podacima, u Parizu 1928. i od tada mu se gubi svaki trag. Jedino što imamo sačuvano su četiri fotografije sa snimanja! Mi smo pre oko godinu dana raspisali i međunarodnu filmsku “poternicu” za “Karađorđem”, koja je, nadamo se, ovog puta urodila plodom. Neću previše da se radujem dok ne budem sopstvenim očima video da je reč o našem izgubljenom filmu, jer smo već nekoliko puta imali trag, pa bili razočarani...
Prema sačuvanim podacima, film koji se u originalu zove “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”, snimljen je u leto 1911. godine u Beogradu u produkciji Svete Botorića, vlasnika beogradskog bioskopa “Pariz”, u saradnji sa Đirom Manakom, a laboratorijski obrađen u kući “Pate frer” u Parizu. Režiser (i koproducent) bio je naš poznati glumac, pisac i reditelj čiča Ilija Stanojević, naslovnu ulogu je tumačio još jedan velikan našeg teatra Milorad Petrović, starca Foču Sava Todorović, hajduk Veljka Dragutin Sotirović, a sam čiča Ilija je igrao Vujicu.
Originalna dužina filma bila je 1.800 metara, što je oko sat trajanja, a u Beču je pronađeno oko 800 metara!
Premijera “Karađorđa” održana je 17. novembra u Grand bioskopu “Hotel Pariz” u Beogradu! Prema originalnom plakatu, koji je takođe sačuvan, bioskop je prikazivao četiri dana “svako posle podne u 3 i uveče od 9 sahati istorisku dramu, snimljenu ovde u Beogradu, prestavljanu i aranžiranu naročito za kinematograf, od naših najboljih umetnika i glumaca, članova Kralj. Srp. Nar. Pozorišta, a izrađenu u najčuvenijoj fabrici na svetu “Pate frer” u Parizu. Cene su, kako za dnevne tako i za večernje predstave I mesto 1 dinar, II mesto 0.60 din. Osim ove slike i ostali deo programa biće kao i uvek odabrane sadržine. Karte se mogu i ranije dobiti, a besplatne ulaznice ne važe nikome”.
Kako navodi dr Petar Volk u svojim “Svedočenjima” o srpskom filmu, u realizaciji “Karađorđa” učestvovalo je više od hiljadu statista, vojna konjica, a i nekoliko konsultanata. Stanojević je za scenario koristio Karađorđevu biografiju, pesmu Filipa Višnjića “Početak bune na dahije”, dramu Miloša Cvetića i svoje pozorišno iskustvo. Najvažnije mu je bilo da se i na filmu sačuva ona opšteprihvaćena vizija o Karađorđu kao herojskoj, romantičnoj i tragičnoj ličnosti.
Angažovao je tadašnje popularne glumce, a kostimi su uzeti iz garderobe Narodnog pozorišta i iz depoa Narodnog muzeja!Prema podacima koje je istraživao Volk, najuspelije scene su u filmu bile Boja na Mišaru, između Karađorđa i njegove žene Jelene, zbora u Orašcu. Ipak, sve je ličilo na pozorišnu predstavu, ali je sama činjenica da je uspeo da snimi 1911. istorijski, kostimirani film bila više nego podvig!
Postoji i podatak da je snimatelj “Karađorđa” bio Pateov čovek iz Pariza, Žil de Beri...