Irvasi

ISPOSTAVILO se da bi Srbi u svojoj istorijskoj kolevci Kosovu sada trebalo da imaju prava kao Sami, narod Laponaca u Švedskoj.

Novosti

Umesto da izdejstvuju ispunjavanje obaveze koja je preuzeta pre deset godina i za šta su garant u punom pravnom i moralnom opsegu, evropski politički geometri su, izgleda, zamislili da ćemo vekovnu tradiciju moći da negujemo ljuljuškajući se u Deda Mrazovim sankama. Nasankavaju nas, uzduž i popreko.

Valjda je to sve tako smišljeno da se, u traženju snežne simbolike, uklopi u svojevremena predviđanja albanske pregovaračice Edite Tahiri, koja je tvrdila da će se administrativna zvezdica uz ime Kosova istopiti kao pahuljica na prvom prolećnom suncu. Misle, možda, da će tako da okopni i srpska nada.

Narod Sami nomadski uzgaja irvase, ali živi i od ribolova, dok mladoženja može da prosi više devojaka odjednom. Kada odabere pravu mladu, ostalima za utehu daje poklone. Venčavaju se, inače, zimi, i to velikim delom kada im se deca u nevenčanom braku već rode. Nema šta, na prvi pogled dušu dalo za kopiranje modela bivstvovanja slovenskog, srpskog naroda na toplom jugu sa posve drugačijim načinom života, tradicijom, navikama i istorijom.

Možda će nam, posle svega, tražiti i da jednom u udžbenike istorije unesemo da Miloš Obilić nije ubio Murata u svilenom čadoru, već u carevom iglou, podova zastrtih kožom kitova, a ne ćilimovim gugutkama, kuverima i đulovima, a da su hrabri srpski vitezovi umesto jašući na konjima, sve u boj kretali klizeći na sankama osokoljeni zvukom praporaca.

U Briselu su sve to lepo smislili. Smetnuli su s uma samo jednu činjenicu, da danas, u 21. veku, u Deda Mraza više ne veruju čak ni deca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije