NEĆE MOĆI: Koliko košta ruska krv?

BUDITE verni bez prestanka domovini, za nas je Ukrajina iznad svega - par je stihova iz himne ukrajinske vojske zvanično usvojene 24. avgusta 2018. pod nazivom "Marš nove armije".

Foto: Privatna arhiva

Ako je ovo himna "nove armije", zapitaćete se koja bi to mogla da bude "stara armija". Ta stara armija je Ukrajinska ustanička armija, vojno krilo frakcije Organizacije ukrajinskih nacionalista koje je predvodio notorni saradnik nacista Stepan Bandera.

Povezanost između "stare" i "nove" armije vidi se, između ostalog, i u ovoj "himni", jer se suštinski radi o istoj pesmi, sa svega nekoliko izmenjenih reči, koja se sve do 2017. zvala "Marš ukrajinskih nacionalista" i koju je 1929. napisao Oles Babij, ukrajinski ekstremista i ratni zločinac koji je i sam učestvovao u pokoljima "nepodobnih", kao što je ubistvo više stotina Poljaka u Volinu u februaru 1943. Babij je pred kraj rata pobegao u Nemačku, i potom u Čikago, gde je kao "čuveni pesnik", kako to navodi Američko-ukrajinski poslovni savet, doživeo starost.

Svaka sličnost gorenavedenih stihova sa stihovima nemačke himne "Nemačka iznad svega" koji su zabranjeni posle 1945. nije slučajna, baš kao što nije slučajna ni sličnost ukrajinskih vlasti s vlastima nekih država iz regiona koje, takođe, usvajaju himne koje su pisali osvedočeni saradnici nacista kakav je Sekula Drljević. Ta sličnost nije slučajna, ona je ontološka.

SLIČNOST ove ukrajinske himne s nacizmom ne završava se tu. Ona je prepuna analogija s nacističkom ideologijom, kao što je, na primer, stih "ko god se bori, osvojiće svet".

Ideja tog stiha vrlo je slična rečenici iz "Majn kampfa" - "one koji hoće da žive, pustite da se bore, a oni koji neće da se bore u ovom svetu neprekidne borbe, ne zaslužuju da žive". Svet, dakle, prema njima pripada samo onima koji su spremni da ubijaju nedostojne sveta i života.

Rusi su, kako se ispostavilo, na žalost i Hitlera, i Bandere, i Babija, spremni da se bore i u tome su mnogo bolji i uspešniji od njih, čiju borbu najviše krase pokolji nedužnih i nemoćnih. Tako je bilo i u Drugom svetskom ratu, u kom je pobeda došla na sutrašnji dan, 9. maja, a tako će, ako Bog da, biti i sada, kada se Rusija bori protiv naslednika ukrajinskih nacista i onih koji su im, po porazu, pružili utočište, veličali ih i spremali za novi "Pohod na istok".

BEZ obzira na to da li je maršal Georgij Žukov zaista svom kolegi Konstantinu Rokosovskom izgovorio čuvenu rečenicu "Oslobodili smo Evropu od nacista i ona nam to nikada neće oprostiti", ili ne, ona je tačna, i to se bolje nego ikada vidi danas, kada je Rusija ponovo suočena sa pretnjom po svoj opstanak ugrožena totalitarnom ideologijom ništa manje opasnom od one nacističke.

Iako nam naši zagovarači evroatlantskih integracija stalno ponavljaju da se ne treba osvrtati u prošlost (osim kada su naši navodni zločini u pitanju), događaji pokazuju suprotno - da istorija zaista jeste učiteljica života, a i da se ponavlja. Ne samo da je Nemačka ponovo počela da šalje svoje tenkove da se bore protiv Rusije očekujući da je moguće da nova Kurska bitka ima drugačiji rezultat, nego se i mahom isti ljudi bore u Ukrajini - "dragovoljci" iz čitave Evrope spremni da ginu za "evropske vrednosti" (doduše malo promenjene). Evo, pre neki dan Rusi zarobiše Vjekoslava Prebeka, koji je otišao da se bori u redovima "Azova" nadajući se, valjda, da će steći slavu svog čuvenog imenjaka, ili makar da se oduži za "žrtvu" koju je NDH prinela malo poznata Ukrajinska legija sastavljena od ukrajinskih emigranata koja se zajedno s ustašama borila protiv "srpskog nakota" (Pavelić i vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista i Banderin rival Andrej Meljnik bili su veliki prijatelji).

KAO i danas, u redovima onih koje su Rusi pobedili 9. maja 1945. bilo je pripadnika svih evropskih nacija (osim Srba), čak i Britanaca koji su na Istočnom frontu ginuli u okviru SS jedinice nazvane Legija Svetog Đorđa pod komandom brigadenfirera Joahima Ciglera, ili Francuza koji su, predvođeni Anrijem Feneom, poslednji branili Kancelariju Rajha.

Sve njih Rusi su pobedili i to ne mogu da im oproste, niti zaborave. Pobedu nad nacizmom su prvo pokušavali da im ukradu krivotvoreći istoriju i predstavljajući svoju borbu na Zapadnom frontu od iskrcavanja u Normandiji juna 1944. kao presudnu, iako su više od 80 odsto ukupnih gubitaka Vermaht i Vafen SS imali na Istočnom frontu. Potom su Dan pobede proglasili za Dan Evrope u duhu "pomirenja". Ali može li se sa zlom miriti? Time je Hitler decenijama posle samoubistva u Bunkeru, u stvari, izvojevao pobedu na Zapadnom frontu, separatni mir koji je toliko želeo za života. Savezništvo koje seže dotle da zapadni lideri odbijaju da 9. maja na Crvenom trgu odaju počast onima koji su svet spasli od nacizma, ali i da odbijaju da ruske zvaničnike pozovu na svoje svečanosti.

Kažu neki kritičari Kremlja kako je Rusija poslednjih decenija intenzivirala i na viši nivo podigla svečanosti i simboliku vezanu za pobedu u Otadžbinskom ratu, što tumače obnovom "ruskog imperijalizma". Kao što im Srbija koliko god mala bila nikada neće biti dovoljno mala, tako ni Rusija koliko god popuštala nikada neće biti dovoljno popustljiva. Rusija se suočava (ako već i nije) s novim otadžbinskim ratom protiv istih neprijatelja u, manje ili više, drugačijem ruhu, a od nove tragedije je može spasti samo sećanje na prethodnu, kada je imala poverenja u "zapadne partnere". Zbog toga je neki novi 9. maj mnogo izvesniji od onog iz 1945. godine.

APOLOGETA ideja srpskom priključivanju novom pohodu na Istok ima i među nama, čak i više nego u vreme Drugog svetskog rata, kada Nedić i Ljotić ni trojicu dobrovoljaca nisu mogli ili nisu hteli da pošalju na Ruse. Tako mi jedan javni delatnik pre neki dan na televiziji, zalažući se za uvođenje sankcija Rusiji, reče da "ako je Srbija nešto dužna Rusiji, treba to da plati, a ako nije dužna, nije dužna". Ovo mnogo podseća na reči Stjepana Radića "koliko košta ta vaša srpska krv, da platimo pa da budemo mirni". A mnogo je ruske krvi proliveno za Srbe i to ne samo u Prvom i Drugom svetskom ratu nego i u Sarajevu i Višegradu i na Košarama i Paštriku.

Preporučujemo

Kolumne

4 25

NEĆE MOĆI: Već viđeno

27. 02. 2022. u 08:28

Kolumne

2 6

NEĆE MOĆI: Našli su pametnijeg

23. 01. 2022. u 07:26

Kolumne

15 35

NEĆE MOĆI: Ne da(vi)mo Marijupolj

17. 04. 2022. u 07:26

Kolumne

0 8

NEĆE MOĆI: Kad Istinomer proverava - u redu je da ukrajinski desničari muče i vezuju Rome

10. 04. 2022. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije