PROMOTERI ČAČANSKOG BIZNISA: Ferdinand i Stevan Kren bili su pioniri srpskog pivarstva

Drago Delić

nedelja, 09. 08. 2020. u 20:18

ПРОМОТЕРИ ЧАЧАНСКОГ БИЗНИСА: Фердинанд и Стеван Крен били су пионири српског пиварства

Etiketa za Krenovo pivo / Foto - dokumentacija "Novosti"

NIJE samo Beograd bio obećano mesto za mnoge preduzimljive ljude iz inostranstva u vreme posle burnih revolucionarnih dešavanja u Evropi 1848. godine.

Stranci su dolazili u Požarevac, Majdanpek, Aleksinac, Jagodinu, Čačak. Srbija je važila za siromašnu mladu kneževinu, sa dobrim perspektivama razvoja i manjkom stručnih kadrova. Trgovina stokom, žitom, suvim šljivama, bila je glavno zanimanje imućnijih ljudi, dok je stanovništvo uglavnom živelo od zemljoradnje i stočarstva. Razvoj preduzetništva posebno dolazi do izražaja kada su Turci posle Čukur-česme i prve moderne srpske diplomatske pobede, bili primorani da se povuku iz većih gradova, koji se, iz turskih kasaba užurbano pretvaraju u uređene evropske varoši.

Posle ubistva dečaka Save Petkovića, dok je točio vodu na Čukur - česmi juna 1862. godine došlo je do žestokih okršaja turskih i srpskih vojnika u kojima je život izgubilo više lica na obe strane. Srbi su zauzeli Varoš kapiju i Stambol kapiju, a Turci su narednih dana bombardovali grad topovima sa Beogradske tvrđave. Porušen je veliki broj kuća i ubijeno dosta civila i vojnika. Sukob je eskalirao pa su počeli mirovni pregovori u koje su se uključile velike sile. Doneta je odluka da Turci napuste Beograd i druge veće gradove, što se desilo u narednih pet godina.

BILA je to prva velika diplomatska pobeda Srbije u novijoj istoriji. Knez Mihailo je 1867. godine primio ključeve Beograda, a oslobođeni su i drugi veći gradovi: Smederevo, Kladovo, Soko, Užice, Šabac. U toj arbitraži važnu ulogu odigrao je poznati trgovac kolonijalnom robom Karlo Perolo, poreklom Italijan, koji je bio očevidac tih događaja. Tadašnji poznati trgovac duvanom Vanđel Toma, založio je novac za podizanje spomenika na Čukur-česmi, koji je podignut tek 1931. godine sa skulpturom čuvenog vajara Simeona Rosandića. On se nalazi na mestu okršaja u Dobračinoj ulici na Dorćolu, a susedna Simina ulica nosi ime po Simi Nešiću, gradskom prevodiocu koji je među prvima nastradao u tom sukobu.

Vanđel Toma (1834-1906) bio je trgovac duvanom sa radnjom na Velikoj pijaci (danas Studentski trg). Poreklom je iz severne Grčke. Pred smrt je svu svoju imovinu, hotel "Bulevar" (kasnije "Opera") poklonio Srpskom trgovačkom udruženju radi školovanja omladine srpske i grčke nacionalnosti. Osnovao je Fond "Vanđel Toma" iz kojeg se školovao veliki broj trgovačkih studenata.

U TALASU prvih stranaca, u Čačak je iz Rume u tadašnjoj Austrougarskoj, s torbom u rukama, došao Ferdinand Kren (1826-1894), jedan od najvećih srpskih industrijalaca. Prema kazivanju Marije Bokarev, Ferdinandove praunuke koja je objavila vrednu monografiju o porodici Kren, oni su u Rumu došli iz Ulma u Bavarskoj, sredinom 18. veka, kada je Marija Terezija naseljavala tada manje pitoma područja Austrougarske u Vojvodini. Ferdinand je četvrto koleno u porodici Kren u Rumi. Nije poznato šta je Ferdinanda opredelilo da iz Rume pređe u Srbiju i da se, posle Beograda i plodnog Stiga, nastani baš u Čačku, ali se zna da je došao neposredno pre revolucionarnih previranja u Evropi 1848. godine.

Bio je pinter i građevinac i verovatno je baš to uticalo na njegovu odluku da se zadrži u Čačku koji je i tada bio poznati voćarski kraj sa razvijenom proizvodnjom vina i rakije. Za njega je to bilo više nego dovoljno da oseti mogućnost ne samo da radi, nego i da napreduje i primeni svoja pinterska znanja. Krenuo je praveći burad za rakiju ali trag će ostaviti u jednoj drugoj grani sa tradicijom u njegovoj prethodnoj domovini, pivarstvu.

U POČETKU se bavio svojim zanatom, pravljenjem buradi i građevinarstvom, ali i trgovinom. Uspostavio je dobre veze sa lokalnim i trgovcima iz Turske i Austrougarske, trgovao je rakijom, suvim voćem, krompirom, a novac je ulagao u kupovinu zemljišta koje su često plavile Morava i lokalni potoci, a za sobom ostavljale mulj i pesak. Pored drugog plodnog zemljišta, to plavno nije hteo niko da kupuje pa je bilo prilično jeftino. Ferdinand je znao da će ono kada ga isuši imati daleko veću vrednost.

Tako je stvorio veliko imanje, na kome je izgradio više objekata. Marija Bokarev priča o vremenu kada je prva kasarna i vojna bolnica u Čačku bila smeštena u Krenovim objektima, pošto je Čačak tada imao mali izbor novih zgrada, koje je država privremeno koristila za potrebe vojske. Osim toga, vojska tada nije bila stajaća nego je u većoj meri regrutovana iz naroda po potrebi i u različitim mestima. Ferdinandu Krenu je ta renta donosila određeni prihod koji je dalje ulagao.

ODLIKOVANjA OD KRALjA MILANA

PIVARA je bila centar oko kojeg se razvijala lokalna infrastruktura uz živu privrednu aktivnost iz koje je kasnije nastao čuveni hotel "Kren", današnji "Beograd", zgrada sreskog načelstva, danas Muzej. Finansirao je podizanje spomenika Tanasku Rajiću na Ljubiću, pomagao siromašne. Kao istaknuti učesnik srpsko-turskog rata 1876-1878. od kralja Milana dobio je orden Takovski krst petog stepena i Takovski krst četvrtog stepena.

STALNO je ulagao, pa je morao i da pozajmljuje novac, najviše od Mihajla Georgijevića, poznatog čačanskog i kasnije beogradskog sudije. Izgradio je i druge važne objekte kao što su zgrada Okružnog načelstva (danas Arhiv), Okružnog suda, Realne gimnazije, osnovne škole.

Ipak, ono po čemu će ostati upamćen je pokretanje pivare koja predstavlja početak industrijalicacije Čačka i njegovog urbanističkog razvoja. To je,pored pivare kneza Aleksandra Karađorđevića u Beogradu, bila prva pivara u Srbiji. Zahvaljujući Krenu, Čačak se razvijao krupnim koracima i još u to vreme se izdvajao kao centralna varoš ovog dela Šumadije, što je i danas. Bilo je to vreme kada su hanovi i trošne mehane ustupale mesto urbanim kafanama i restoranima.

Pivo je brzo postalo prva Ferdinandova poslovna orijentacija, iako su mu građevinski poslovi donosili glavni prihod. Najpre počinje da ga pravi u veoma malim količinama za svoje potrebe već 1850. po recepturi iz Austrougarske.

NOVO piće se brzo pročulo, svidelo se prijateljima i poslovnim partnerima, pa su počeli da ga kupuju lokalne kafedžije i trgovci. Proizvodnja je rasla, a pivo pored tradicionalnih srpskih pića, rakije i vina, sve više postaje svakodnevna navika mnogih Čačana.

Već 1885, samo godinu dana nakon Bajlonija i Vajferta u Beogradu, Kren pokreće parnu pivaru. Kren je počeo da proizvodi pivo skoro tri decenije pre Đorđa Vajferta i 34 godine pre Ignjata Bajlonija. Bilo je to ručno pivo, preteča današnjeg zanatskog piva, koje i kod nas dobija sve veću popularnost. Pivara se najpre zvala "Pivara Ferdinand Kren" a od 1887. godine "Pivara Ferdinand Kren i sin". Te godine sagrađeni su novi objekti i parna pivara postaje jedna od najmodernijih u Srbiji. Iste godine Ferdinand je sagradio i porodičnu kuću u krugu pivare.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Zokica

10.08.2020. 15:43

A zasto nije spomenuta Vajfertova pivara u Pancevu koja je pocela sa radom 1722-e i koja je najstarija pivara na Balkanu? Da li to znaci da Pancevo nije u Srbiji?

Pivara

11.08.2020. 16:51

Wiefert pivara y Pancevu je pocela sa radom 1722 i najstarija je pivara na Balkanu. Tvrdnja da je 35 godina pre Djordja poceo da pravi pivo nije istinita. Lako je istraziti na netu