FELJTON - UNIJA NEVIDLJIVA RUKA BIROKRATA I DIPLOMATA: Za Briselsku elitu integracija je važnija od toga kako narod glasa

Siniša LJepojević

07. 10. 2022. u 18:00

MEĐU retkim pitanjima o kojima u zemljama Evropske unije postoji saglasnost jeste ono da je evropska integracija obolela od demokratskog deficita, da je to njeno hronično stanje koje se sve više pokazuje kao neizlečivo oboljenje.

ФЕЉТОН - УНИЈА НЕВИДЉИВА РУКА БИРОКРАТА И ДИПЛОМАТА: За Бриселску елиту интеграција  је важнија од тога  како народ гласа

Žan Klod Junker, bivši predsednik EK, Foto AP

Demokratski deficit je u korenu stvaranja i funkcionisanja evropske integracije. To je jednostavno način rada EU koja je„više prosvećena despotija negoli forma demokratske vlasti".  Bazu tog deficita čini način izbora vodećih ljudi EU i principi rada kreiranja odluka koji se temelje na bezimenim stalnim predstavnicima zemalja članica, koji u strukturi Brisela čine Koreper (COREPER )  i lobistima. U stvari, stvarna vlast u Briselu pripada onima u Koreperu. Oni se iza zatvorenih vrata dogovaraju, trguju, formulišu odluke i saopštenja koji postaju istorija evropske integracije. Oni su simbol kolosalnog demokratskog deficita EU.

U takvom sistemu, 70% odluka EU donosi se na zatvorenim sednicama trista „tajnih" radnih grupa, koliko ih ima samo Savet EU (savet ministara). Zatim, 15% odluka kreira i donosi isključio tajnoviti Komitet stalnih predstavnika članica EU (Koreper) a ostalih 15% donosi direktno Savet ministara.

SAVET  EU zaseda iza zatvorenih vrata i sa tih sastanaka, izuzev saopštenja, ne postoji zvanična dokumentacija. Ono o čemu se na tim skupovima razgovara je takozvani no paper , znači, ne može biti izloženo javnoj diskusiji i proveri glasača. Članovi nacionalnih delegacija ne mogu čak da sede u istoj sobi u kojoj se održavaju sastanci. Postoji sistem zvan Antići  (po jednom italijanskom diplomati), po kojem dvojica birokrata EU izlaze svakih dvadeset minuta i informišu nacionalne delegacije o tome šta se govori iza zatvorenih vrata. Ali, i ono što kažu takođe je no paper i ne može biti zvanično korišćeno kao dokument. Ta elita, a samim tim i EU, kako kaže jedan od njenih stručnjaka, Mark Leonard, „privatni je svet birokrata i diplomata". EU je, tvrdi Leonard, „nevidljiva ruka".

Među onim što najvernije simbolizuje demokratski deficit je i način izbora vodećih ljudi EU, predsednika EK, komesara i visokog predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost. Ti se ljudi biraju na način trgovine među najmoćnijim zemljama i to iza zatvorenih vrata, bez svedoka, a odlučuju o sudbini miliona ljudi. Svaki put kada se biraju princip ostaje isti, nema promene načina rada i politike, što je daleko od stvarnog života i ljudi koji čine EU. O tome najbolje svedoči i primer bivšeg predsednika Evropske komisije , Žana Kloda Junkera. Istraživanje javnog mnjenja odmah posle njegovog izbora, koje je obavila agencija Advansd market riserč (Advanced Market Research), našlo je da samo 8,2% građana EU zna ko je Junker. Istovremeno, 91,2% građana EU nije moglo da kaže koje su to partije koje su predložile Junkera kao kandidata, drugim rečima koje su to partije koje čine dominantan blok u EP. Uprkos tome što je EU dala preko šezdeset miliona evra tih istih građana za promociju rada EP i izbora lidera EU.

DEMOKRATSKI deficit je doveo EU u ozbiljan problem legitimiteta. EU donosi odluke a, istovremeno, podrška javnosti toj organizaciji nikad nije bila manja. Tako mnoge zemlje, pod pritiskom domaće javnosti, počinju da donose zakone koji su zvanično u suprotnosti sa Briselom, kao Mađarska. Briselska birokratija u stvari svoju strogoću može da primenjuje samo na zemljama koje još nisu članice a žele to da budu.  U osnovi, nacionalni parlamenti i vlade postaju sve snažniji i, uprkos merama ka dubljoj integraciji i političkoj uniji, sve više postaje realnost da oni a ne Brisel predstavljaju stvarnu političku silu.

Postoji mnogo ideja o tome da bi EP mogao da popuni praznine demokratskog deficita.

Tačno je da je EP posle Lisabona dobio mnogo veća formalna ovlašćenja ali nije realno očekivati da EP bude nosilac demokratskog legitimiteta EU. To je do sada nebrojeno puta potvrđeno.

PRVI  razlog je institucionalni. Suština opet vodi ka evru i činjenici da u EU postoje dve grupe, evrozona i ona izvan evra. Ne postoji jedinstven institucionalni okvir pa se, recimo, dešavalo  da u EP predsednik ekonomskog i monetarnog komiteta bude čovek iz britanske Liberalno-demokratske partije, iz zemlje koja nije u evrozoni.

Drugi razlog je što i sam EP ima problem legitimiteta. Tačno je da su poslanici birani na direktnim izborima ali izlaznost je veoma mala i to dovodi u pitanje stvarni legitimitet onih koji sede u EP. Birači ne osećaju izbore za EP kao nešto svoje i uglavnom izražavaju protest zbog grešaka u nacionalnoj politici. Takođe, ne postoji sveevropska partija nego se bira samo između nacionalnih stranaka. Tako je EP u situaciji da sledi zahteve lobista, što direktno, što preko EK, da donosi besmislene spoljnopolitičke rezolucije.

Treći razlog zašto EP ne može da bude odgovor na probleme legitimiteta i demokratije jeste ponovo evrokriza i odluke o pomoći dužničkim zemljama. EP može da podržava programe finansijske pomoći koliko god puta želi, ali novac daju države članice. To znači da sve mora da prođe i kroz nacionalne parlamente. EP nema svoj novac, a ni mogućnosti da troši tuđ na tom nivou.

POSLEDICA demokratskog deficita je i svakodnevno kršenje zakona i pravila od strane vrha EU koji je te propise i doneo. Tako je bivši predsednik EK, Žan Klod Junker, javno rekao: „Ne može da bude demokratskog izbora protiv evropskih sporazuma".   On tako ponovo uspostavlja briselsku doktrinu prema kojoj je evropska integracija važnija od toga kako narod glasa.

NJegov prethodnik Žoze Barozo čak je tvrdio da su nacionalne države opasne baš zato što su demokratske.  Ali, demokratski deficit nije incident, nije greška u kreiranju ili nesmotrena izjava lidera, to je suština celog evropskog projekta. EU je od prvog dana bila građena na nedemokratskim principima. Od početka se znalo da evropski projekat nema podršku javnosti i zato se krilo, lagalo i obmanjivalo.

Istovremeno, činjenica je da briselskoj birokratiji i njenom demokratskom deficitu snagu u najvećoj meri daju države članice, nacionalne vlade. Drugim rečima, izvorište demokratskog deficita EU je, ipak, u državama članicama, odatle dolazi taj princip. U aprilu 2016. godine, Holanđani su na referendumu većinom od 61% odbacili Sporazum o saradnji i pristupanju EU, sa Ukrajinom, što je znak raspoloženja javnosti. Zatim su poslanici u holandskom Parlamentu izglasali suprotno i prihvatili sporazum, i to sa sumnjivim legitimitetom: od sto pedeset poslanika, sedamdeset petoro je glasalo za sporazum.

ISKLJUČENJE JAVNOSTI

PREMA britanskom autoru Brunu Voterfildu, Evropska unija je postala „jedinstvena forma državništva u 21. veku", baziranog na saradnji i trgovini između nacionalnih i elita međunarodnih korporacija koje „potpuno isključuju javnost Evrope". To je ta birokratska mašinerija koja vlada evropskom integracijom a sve drugo je samo propaganda i lažno predstavljanje za javnost.

SUTRA: LOBISTI SASTAVNI DEO BRISELSKE BIROKRATIJE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

RAT U UKRAJINI: Žestoke borbe u Pervomajskom; Rusi zarobili specijalce-padobrance VSU