FELJTON - LATINICA IZ LIČNOG PRKOSA: Iza kulisa "igrala se igra" da se "Novosti" zaustave

Mirko Stamenković

25. 10. 2021. u 18:00

I AKO je kratko potrajalo, latinično izdanje ima svoje počasno mesto u nizu događaja koje su "Novosti" smelo pokretale i njima izazivale i javnost, ali i sopstvenu sudbinu. A ukinuli smo ga iako se prodavalo u preko 18.000 primeraka dnevno, sa blagim trendom rasta (uz ćirilično izdanje, koje je sačuvalo svoj tiraž). Čak smo se prema njemu maćehinski odnosili, jer u godišnje bilanse tiraža nismo unosili i latinicu. Recimo, 1972. godine dnevno smo štampali prosečno 373.000, a zapravo je sa latiničnim izdanjem bilo 391.000 primeraka!

ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса играла се игра да се Новости зауставе

Savka Dapčević Kučar, Mika Tripalo i Tito / Foto arhiva "Novosti"

U svemu tome bilo je i malo mog ličnog prkosa prema Miki Tripalu. Dobro smo se znali. Jednom, u Klubu novinara, sedimo dr Miroslav Pečulijć i ja, a ulaze Miko Tripalo i Đuka Julijus, glavni urednik "Politike ekspres". Tripalo i dr Pečujlić su bili članovi Izvršnog biroa CK SKJ. Tripalo je dobacio Pečujliću: "Vidi ti njega s kime sedi."

Uzvratio sam mu: "Svako prema svom nivou", misleći, naravno na veliku razliku u tiražima "Novosti" i "Ekspresa".

KOJI je razlog što smo pored dobrog plasmana na ćirilici u Hrvatskoj i Sloveniji pokrenuli i "Novosti" latinicom? O tome smo obavestili jedino Slobodana Glumca, kao direktora "Borbe". Nijedan politički forum nismo konsultovali, čak ni u Hrvatskoj.

Još kada sam prelazio iz "Borbe" u " Novosti", Glumac me je vodio na jedan skup u Sarajevo. Bio je zakazan i sastanak sa Brankom Mikulićem, tadašnjim prvim čovekom Bosne i Hercegovine. Istina, on je samo projurio kroz svoj kabinet, jedva da smo razmenili desetak rečenica, jer je žurio na neki drugi sastanak. U sećanje mi se urezao izraz lica Slobodana Glumca, inače rođenog u Prijedoru, kada mu je Branko Mikulić, na pitanje da li ima problema da u Sarajevu štampamo "Novosti" latinicom, odgovorio: "Nema, ali na našoj ijekavici."

Sve do Beograda Glumac, inače izvrstan poznavalac jezika, stalno je samog sebe preslišavao - a koja je to "bosanska ijekavica"?! Čovek da posumnja da je još tada rođena ideja o "bošnjačkom jeziku". Ali, Mikulić je bio Hrvat.

"BORBA" se u celom posleratnom periodu od 1945. godine štampala u Zagrebu latinicom, najpre u štampariji "Vjesnika", a kasnije smo imali i svoju, "Borbinu" štampariju.

U "Novostima" nisam očekivao otpor prema zagrebačkom latiničnom izdanju. Uzdao sam se u dve činjenice - ćirilica je odlično išla u Krajini i Slavoniji, pogotovo u Slavoniji. Svi ostali su imali tiraž koliko i "Novosti" same.

Drugi razlog je bio - u Split smo stizali sa izdanjem koje smo "zatvarali" najkasnije do 16 časova, da bi smo "uhvatili" voz "Dioklecijan", koji je polazio iz Beograda u 20.05. Propustimo li taj voz, u Dalmaciju i Istru kasnilo se po 48 časova. Voz iz Zagreba nam je omogućavao da i Dalmaciju i Istru pokrijemo svežim vestima, a u samom Zagrebu, Zagorju i Karlovačkom kraju pokušamo da konkurišemo "Večernjem listu".

U svakom slučaju, u istoriji latiničnog izdanja "Večernjih novosti" ostaće zabeleženo da su najzaslužniji, zapravo, radnici "Borbine" štamparije u Zagrebu, iako se prvi problem pojavio u Beogradu, u samoj "Borbi". Urednik Borbe Svetozar Tadić nikako nije prihvatao da se "Novosti" u Zagrebu štampaju pre "Borbe", kao što je to slučaj u Beogradu. Jer, takvi su bili i rokovi.

VERUJEM, da je sve to bilo "dirigovano" od strane nekog iz vrha vlasti u Jugoslaviji. "Borba" je bila savezni list i hrvatski kadrovi, a pre svega Miko Tripalo, imali su veliki uticaj. Sumnjao sam da je Tripalo tražio od Tadića da maksimalno ometa nameru da štampamo "Novosti" latinicom u Zagrebu. Tadić je tada bio u Saveznom odboru SSRN Jugoslavije i gradio je sebi poziciju da sutra, kada istekne mandat Glumcu, bude direktor "Borbe". U tome je i uspeo.

Za nas, osnovni problem je bio u saobraćajnim vezama prema Istri i Dalmaciji. Dakle, ako prihvatimo rokove posle "Borbe", iako imamo sve materijale za slaganje i prelom pre "Borbe", bilo bi isto kao i da latinicu štampamo u Beogradu. Jer, njihova namera je bila da i iz Zagreba kasnimo kao da se štampamo u Beogradu. "Borba" je mogla da kasni s "prelomom" i onda bi vozovi prema Dalmaciji i Istri otišli bez "Novosti". Jednostavno, "igrala se igra" iza kulisa da se "Novosti" pošto-poto zaustave.

I, nekako smo došli do dogovora. Pa ipak, nešto me je vuklo da toga dana kada je trebalo da se štampa prvi broj latinicom dođem u Zagreb. Bio je 7. decembar 1971. godine, neposredno posle sednice Predsedništva CK SK Jugoslavije održane u Karađorđevu.

ODJEDNOM, pre nego što je ijedan rukopis dat na slaganje, pojavio se problem. Direktorka naše štamparije u Zagrebu, inače, pre toga sekretar SK Hrvatske jedne opštine u Zagrebu, dobila je direktivu iz hrvatskog rukovodstva da ne štampa latinično izdanje "Novosti".

Radnici su joj odgovorili da onda neće da štampaju ni "Borbu". I odista, radnici su izašli na ulicu i pretili štrajkom. Negde oko podneva stvar je rešena - direktorka je popustila i radnici su ušli u štampariju.

Kada smo novine otpremili na stanicu i voz krenuo put Splita, otvorili smo flašu viskija da proslavimo još jedno izdanje. Utom je kurir doneo traku sa teleprintera. "Vjesnik" nas obaveštava da latinično izdanje ne šaljemo njihovim kioscima, jer neće ni da ih raspakuju.

Nismo verovali svojim očima. Direktor prodaje zagrebačkog dela "Borbe" počeo je da okreće telefone, da kipti od besa i najzad je posle jednog razgovora tiho rekao: "Nema vajde, sve je rešeno na najvišem nivou."

PITAO sam da li je Tripalo u Zagrebu. Potvrdili su mi. Telefonirao sam mu i umilnim glasom ga pitao: "Zar je moguće da ti zabranjuješ rasturanje latiničnog izdanja Novosti?"

"A zar si očekivao da ćemo da te pustimo da haraš i Hrvatskom?", odgovorio je Tripalo, takođe ljupkim glasom. Sve mi je bilo jasno.

Sutradan sam doživeo još jedan šok sa latiničnim izdanjem: iz Knina su mi javili da ljudi pale "Novosti". I niko nije znao - zašto. Niko nije otimao novine na kioscima. Grupe ljudi su korektno kupovale, pa onda tu, na ulici, palile novine. Zaista?! Objašnjenje je ubrzo stiglo. Voz iz Zagreba stiže pre voza iz Beograda i na kioscima se latinično izdanje pojavilo pre ćiriličnog. Čitaoci su pomislili da smo prešli na latinicu i otud njihova reakcija. Enigma je rešena kada je stigla i ćirilica. Ali, ostala je zabrana da "Vjesnik" u svojim kioscima prodaje latinično izdanje "Novosti". Ćirilično izdanje su prodavali.

SRBIN SE NE BOJI PRETNJI

NA SREĆU, ubrzo se u Beogradu pojavio čovek koji se predstavio kao direktor firme "Duvan" u Hrvatskoj, a koja je imala kioske. U to vreme su se u tim kioscima prodavale cigarete i druge sitnice, ali ne i novine. Tri dana sam se raspitivao koliko je sigurno da zaključimo ugovor sa "Duvanom", bojeći se da ne dođe do otkazivanja onih koji su prodavali samo novine. Strepeo sam i da nije u pitanju neka provokacija. Saznao sam da je reč o Srbinu iz Hrvatske, koji se nije bojao nikakvih pretnji, i proširili smo broj prodajnih mesta.

SUTRA: IDEOLOŠKI ŽANDARI KUCAJU NA VRATA

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)