HRISTOS SE RODI! SREĆAN BOŽIĆ!

Rade Dragović

07. 01. 2021. u 00:00

ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋАН БОЖИЋ!

Foto P. Milošević

HRISTOS se rodi! U uzviku, kojim će se ovih dana pozdravljati vernici Srpske pravoslavne crkve, sadržana je sva radost, praznična toplina, ali i dubina hrišćanske teologije.

Prazničnu atmosferu gotovo savršeno opisao je pesnik i vladika Petar Drugi Petrović NJegoš u "Gorskom vijencu", spontano ispevavši odu veri, toplini i radosti. Među njegovim stihovima, međutim, lebdi i blaga opomena da praznično veselje ne sme nikada da potisne duh molitve i liturgije, kao temelja zajednice na kojima počiva Pravoslavna crkva.

"Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića!", narodski jednostavno i nenametljivo definisao je značaj i dubinu praznika vladika i Lovćenski Tajnovidac.

Božićna misao, kod svih hrišćanskih naroda, odiše toplinom, mirom i bliskošću sa najbližima. Srpski narod ovom nizu dodaje i duh molitve, sećanja na pretke i - bogatstvo starih običaja. Sve ovo zajedno, Božiću daje čar praznika koji se voli i u kome se uživa i raduje.

Foto arhiva V. N.

Božić je dan kada se hrišćani prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od svakog sjaja i prolazne raskoši, rodio Bogočovek. NJegov dolazak na svet, kako nas uči hrišćanska vera, prvi je znak ka putu spasenja i večnog života celog čovečanstva. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima na svetu.

U rođenju Sina Božjeg vernici vide početak autentičnog i jedinstvenog života Isusa Hrista, koji će se završiti vaskrsenjem - večnom pobedom života nad smrću.

Božić i Vaskrs zato i jesu alfa i omega naše vere, dve strane jedinstvenog kosmičkog fenomena, koji se dogodio pre više od dva milenijuma i koji se i danas neprekidno odigrava pred očima verujućih.

Crkva zato poziva da Božić, kao radosni čin dolaska na svet Bogomladenca, vernici provedu u duhu sećanja na ovaj događaj i tumače ga kao najavu svog puta u večnost.

Foto arhiva V. N.

Jer, kako u prazničnim poslanicama ukazuju arhijereji, samo su Hrist i njegova crkva večni, uvek savremeni, okrepljujući i nadahnjujući.

SLAVA BOŽJA I DOBRO BLIŽNJIH

UZAJAMNU razmenu dobrote u duhu praznika imao je na umu i Sveti vladika Nikolaj Velimirović, koji je smestio u središte svoje čuvene božićne poslanice iz 1926. godine.

"Kada slavimo rođenje Sina Božjega, setimo se da je on došao kao sluga na zemlju, da posluži spasenju ljudi, i zavetujmo se i mi biti slugama Boga svojih bližnjih. Na Strašnome sudu neće nas Sudija pitati, koliko smo se na zemlji, na ovom poprištu službe, častili i gozbili, i koliko smo bogatstva nagomilali, i koliko smo se položajem uzdigli iznad drugih ljudi, nego koliko smo poslužili na slavu njegovu i na dobro bližnjih", poručuje Sveti vladika već skoro pun vek.

Liturgija, zajednica u Svetom duhu, molitva i primanje svete tajne pričešća, zato, najbolji su put za istinsku prazničnu radost. To je, kako nas uči Srpska pravoslavna crkva, najveća blagodet i jedini način istinske proslave praznika.

Foto M. Anđela

Sastavni deo atmosfere Božića u našem narodu oduvek je bio duh pomirenja. Etnolozi i teolozi slažu se da je čin pomiridbe, praštanja i uspostavljanja zajedništva od pamtiveka vezivan za praznike posvećene Hristu, kao i Svetom Jovanu Krstitelju, kao ličnosti koja je Sina Božjeg uvela u jednu od najvažnijih svetih tajni - krštenje. To je i najveći dokaz da je verujući narod oduvek znao za pravi smisao praznika - razmenu dobrote, razumevanje drugog i drugačijeg i praštanje, kao jedan od najvažnijih postulata hrišćanske vere.

Poznavaoci drevnih običaja i duha naroda podsećaju na još jedan segment ovog složenog i višeslojnog praznika - vreme njegovog proslavljanja. Božić dolazi posle zimske kratkodnevice, kada je zima najsurovija, a noći su najduže. Ovaj praznik je tako i prva naznaka nastupajućeg leta, kao i simbolična najava boljih dana, uspeha i životnih radosti. Kao što iskre iz zapaljenog hrastovog drveta razbijaju noćnu tminu Badnje večeri, i Hristovo rođenje osvetljava prirodni i duhovni mrak koji nas okružuje.

Srpski narod Božić i Badnji dan, kao sastavni deo velikog praznika, provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav bližnjih. To je vreme i kada se okupljaju razdvojene porodice, rođaci, prijatelji. Kao što se oko svakog novorođenčeta koje je došlo na svet okupljaju najbliži da podele radost zbog njegovog rođenja, oko duhovne kolevke Bogomladenca Hrista okuplja se i slavi čitava vaseljena.

Jedinstvenu radost događaja koji se proslavlja vernici nesebično dele i pozivaju i druge da se uključe u svetkovinu. To je i smisao uobičajene razmene pozdrava tokom božićnih dana. Reči "Hristos se rodi - Istina je, rodi se", iako odavno obična navika i konvencija, istovremeno su i esencija duhovne radosti Božića i njegovo svedočenje. I prostom razmenom ovih pozdrava, pokazujemo da smo opredeljeni za večni život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)